Moji kucni ljubimci

Jelencice i Gioiaa,
Tesko pisem ove redove,navrle su mi suze na oci pri pomenu imena Brick.
Jedan,evo ga dole,sa mnom je delio i dobro i zlo punnih deset godina i dva meseca. Njegov zivot je poceo u mojim rukama,docekao sam ga kad se ostenio jer sam imao njegovu majku,i nazalost,na njima je i zavrsio kad sam,primoran njegovom totalnom nemoci,morao da ga odnesem na eutanaziju. Pre toga sam ga,poslednjih dva meseca,iznosio napolje da obavlja nuzdu,a kad ni to vise nije mogao, zaspao je na mojim rukama...
Posle njega je dosla ova bela lepotica sa prethodnih fotosa,ali jedan je bio i ostao Brick!

Lidija,
Naravno da od psa ne treba praviti slugu,zato ni jedan moj pas nije isao na sluzbenu obuku,vec su znali samo ono osnovno,imali su dobro "domace,kucno" vaspitanje neohodno za zivot u urbanoj sredini. Znali su da se ponasaju i u kuci i van nje. Mogao sam da ih vodim bez povodnika usred gradske vreve, da ih ostavim ispred prodavnice i sl.
Nazalost, sa ovim poslednjim nije bas tako jer g-djica "Amerikanka" ima neke svoje bubice, tako da ide na povodniku i, po propisu, nosi korpu.
Inace, prava je dobrica, ali joj treba dati 10-ak min da upozna nekog novog, a do tada princip je - ignorisi je dok ti sama ne pridje, pocne da lize ruku i pruza shapu u znak pozdrava, Posle je vec dosadna ...
PS.
Samo, cinjenica je da psi zive za gospodara i, ma koliko mi njih voleli, to nije ni delic onoga sto oni osecaju prema nama.

Eh, Nikkos, ja sam tako malo znala o psima kad sam uzela Belfi, zapravo pojma nisam imala koliko ništa ne znam Izabrala sam najnemirnije štene u leglu, od 10 preživelih (11 je uginulo 2. dan od rođenja). Nisam znala da je najdepresivniji zlatni ritriver sasvim živahan i veseo pas Ona je, kao štene, bila više od cunamija, zemljotresa i požara u isto vreme... Sa 7 meseci smo krenuli na obuku pasa sa njom. Obuka je trajala 3 meseca, 2x nedeljno po neka 3 sata... U nadi da će se malo uozbiljiti, nešto naučiti... A tamo sam shvatila da njoj ne treba škola, nego nama Svi psi od reda su dresera slušali uz mahanje repom i puštanje uzemljenja, bez ikakve nagrade, osim tapšanja po glavi i naravno - bez ikakve kazne. Meni je vreme tamo provedeno puno koristilo. A što se nje tiče, pa za mrvicu je postala poslušnija, ali tek sada, kad ima 21 mesec, počela je stvarno da kapira sve što joj kažem i da sluša. Neki dan sam se zaprepastila kada je potrčala za mačkom, ja sam dreknula "stoj" i ona se ukopala u mestu A nisam ni sanjala da će me poslušati. Sve u svemu, u poslednje vreme je stvarno počela pozitivno da me iznenađuje. I to bez ikakve strogoće - jednostavno je rešila da mi vrati sav uložen trud

Lidija,
Da, psima uopste, a narocito velikim rasama, potrebno je vreme da stasaju i da pocnu da kapiraju sta mogu, a sta ne mogu-naravno, mislim na obuku bez neke rigorozne prinude i kazne.
Ne brini, imas divnu rasu (po meni, prototip psa) i vratice ti stostruko ulozeni trud!
Nisi mi nista odgovorila na pp, pretpostavljam da ti je onaj odgajivac poznat, a koliko sam primetio surfujuci po "Ljubimcima", imas zutog Alexandra?

svaki pas je shtene dok ne napuni godinu i po (nekad i vishe) i tek posle tog perioda se ponasha kao odrastao pas!
nasha Lara ima 5 godina i dan danas je uhvate bubice pa se igra kao malo kuche! :hh

Izvini Nikkos, sasvim sam smela s uma da ti odgovorim, a pročitala sam pp... Nisam ja tražila da kupim papagaja, neko drugi je ovde tražio, a ja sam dala link za sajt odgajivača iz Sremčice. Inače, naš Sale je kupljen kod tog odgajivača iz Batajnice. I on je navodno ručno hranjen, ali je divlji da divljiji ne može biti... Samo moj muž, koji ga je i kupio, može da ga ljubi, sve ostale napada u letu i to sa ratničkim pokličem Ja sam 2 godine pokušavala da ga pripitomim (došao je kod nas kad je imao nešto manje od godinu dana), da ga naučim da priča... 2 godine sam nosila bušnu garderobu, uši, nos, vrat, obraze... Celi dan je sedeo kod mene na ramenu i bar 2-3 puta dnevno ne kljucnuo! Onda sam prestala da se nadam i sad je pušten samo povremeno, svaki dan ili svaki drugi - i to ne baš malo. Ali više nikad nije van kaveza kad dolaze gosti, jer me ubi sramota koliko mi je gostiju iskljucao A čak ni mom mužu neće da dođe na prst, čak ni na ruku ako nema garderobe na njoj...

Danas sam jednu od malih princeza prosetao malo po dvoristu. Nije imala primedbi



A pre neki dan, na opste zaprepascenje, FruFru koja ima vec vise od 3 godine i koja je na nasu zalost od samog rodjenja bila jedina nasa macka koja ne podnosi pse (osim Barona kad je bio stene i Asku al samo u kutji i kad smo i mi dvonozni tu) - zaputila se u zabranjenu zonu s one strane ograde i dosla da vidi kako iz bliza izgleda taj pasji svet. Da li je tome doprinela vec poznata radoznalost macaka ili miris skushekoju su psi imali za vecernji obrok, ostace tajna. Fotka je takva kakva je, napravljena je mobilnim telefonom sa dvadesetak metara.

LidijaM citat:

Izvini Nikkos, sasvim sam smela s uma da ti odgovorim, a pročitala sam pp... Nisam ja tražila da kupim papagaja, neko drugi je ovde tražio, a ja sam dala link za sajt odgajivača iz Sremčice. Inače, naš Sale je kupljen kod tog odgajivača iz Batajnice. I on je navodno ručno hranjen, ali je divlji da divljiji ne može biti... Samo moj muž, koji ga je i kupio, može da ga ljubi, sve ostale napada u letu i to sa ratničkim pokličem Ja sam 2 godine pokušavala da ga pripitomim (došao je kod nas kad je imao nešto manje od godinu dana), da ga naučim da priča... 2 godine sam nosila bušnu garderobu, uši, nos, vrat, obraze... Celi dan je sedeo kod mene na ramenu i bar 2-3 puta dnevno ne kljucnuo! Onda sam prestala da se nadam i sad je pušten samo povremeno, svaki dan ili svaki drugi - i to ne baš malo. Ali više nikad nije van kaveza kad dolaze gosti, jer me ubi sramota koliko mi je gostiju iskljucao A čak ni mom mužu neće da dođe na prst, čak ni na ruku ako nema garderobe na njoj...

He,he,verujem ti,ali moras da znas da su Alexandri specificni i da sa njima mora puno da se radi,svakodnevno, inace brzo podivljaju. Sto se tice ujedanja, svaka rucno hranjena ptica prolazi kroz tu fazu. POtrebno je strpljenje i principijelan stav da bi te ptica slusala. I sam sam imao slican problem sa mojom pticom. Ali,brzo sam je oducio da mene ujeda. Nije trpela strance, tolerisala je samo moju majku, a prema svima drugima je bila teritorijalna.

:bye2 Nerro je danas primio prvu vakcinu,vise sam se ja uplasila nego on :smrc: ...za mesec dana prima drugu...

Evo malo mojih "vodenih" ljubimaca...

:bye2 Nikkos to je zl.retriver...sta imas od ribica?
posle vakcine je ljuci nego obicno... :mad

gioiaa citat:

:bye2 Nikkos to je zl.retriver...sta imas od ribica? posle vakcine je ljuci nego obicno... :mad

Znaci,goldika-super!
Ufff,tesko pitanje za ribice,ja sam davno prevazisao fazu aktivnog bavljenja akvarijumima kad sam svakog stanovnika u dusu znao.Pokusacu da se prisetim...
Ovde,ove crvene,bile su "parrot fish" (papagajke),ali su naprasno uginule,nazalost;sada su u tom akvarijumu:crvenkapa (gold fish),par mramornih skalara,dve albino (ali vise zute) tetrazone,par perlica (japanki) i nekoliko cistaca.
U vecem su:takodje skalari,ali tu je i jedan trikolor,isto barbusi (obicni i zuti),jedan trihogaster,par konkoniusa,dve japanke,puz,cistaci...i to je valjda to!

ovo je moj ljubimac pored mnogo,mnogo cveca

evo da vidite koliko smo porasli za nedelju dana!
imamo 350 grama i napredujemo bash lepo(kuc,kuc u drvo)!

Belfi je samo jedan par papuča izgrizla dok je bila baš malo štene i jedan list anturijuma (Cimbi ), ali je zato danas, u igri s decom iz komšiluka, stradala jedna od ove dve mlade inkarnate u pozadini Al' šta ćeš, biće drugih