Divlja macka

Visina (do ramena): 35 cm Visina (ukupna): 45-75 cm Duzina repa: 30 cm Tezina: 3-8 kg

Divlja macka (Felis silvestris) je dlakava divljac. Po svom opstem izgledu, divlja macka je slicna pitomoj macki. Telo divlje macke je dugo i do 90 cm, rep i do 45 cm, a visinu dostizu do 45 cm. Moze dostici tezinu i do 10 kg. Dlaka im je gusta, sive boje sa karakteristicnim crnim poprecnim prugama i uzduznom tamnom prugom po ledjima. Grudi i trbuh su svetliji i jednolicno obojeni. Rep je valjkasto odlakan, sa 8 crnih prstenova i crnim zavrsetkom. Vilica joj je sastavljena od 28 zuba. U obe vilice ima po 6 sekutica, 2 jaka ostra ocnjaka i po 6 snaznih kutnjaka. Osnova duzine lobanje muzjaka varira od 85 - 110 mm; dok kod zenke se krece od 75 - 100 mm. Divlja macka je vrlo osetljiva i plasljiva divljac. Ona ima odlicno razvijen sluh, vid i dodir, a slabije razvijen njuh. Macke su snazne i veoma spretne zivotinje. Za ovu porodicu su karakteristicne kandze na prstima koje odlicno koriste pri hvatanju plena i kretanju. Zadnje noge su joj duze od prednjih, sto govori da je rec o profesionalnom skakacu. Hodaju oprezno i gotovo necujno, a skacu u duzinu i do 15 puta od duzine svog tela. Od pitomih macaka je razlikujemo uvek po crnim usnicama i tabanima i vrlo dlakavom unutrašnjosti usiju. One obicno imaju debelo i tamno krzno. Glava divljih macaka je sira od glave domacih macaka. Varijacije boja i sara njihovog krzna zavisna je od toga koju regiju nastanjuju. Crni primerci ove vrste jesu rezultat upravo njihovog mesanja sa domacom mackom i one se smatraju hibridnim vrstama....
Divlje mačke (Felis silvestris) imaju tendenciju na osamljen, noćni život. U lov obično idu noću, ali znaju loviti i u sumrak i u zoru. Nemaju stalno boravište, ali ih obično nalazimo u šumama sa proplancima i u gusto šumovitim predelima, mada su dovoljno prilagodljive da opstanu u močvarnim područjima za razliku od većine drugih felines. Fosilni ostaci od pre 250 hiljada godina (pleistocen), pokazuju da su se ove mačke, nakon nestajanja leda, adaptirale na život u gustim šumama.

Evropska divlja macka zivi i kod nas u Vojvodini, blizu 1000 jedinki, u priobalnim sumama velikih reka, Fruskoj gori, Vrsackim planinama i Deliblatskoj pescari. Vise od polovine populacije nalazi se u Sremu...

U nacinu ishrane se prilagodila uslovima svoga stanista i hranu trazi loveci pojedinacno, tokom noci. Ona je iskljucivi mesozder. Hrani se mesom raznih manjih zivotinja i ptica, te jajima. Hrane se malim glodarima kao sto su misevi, voluharice, poljski misevi, ali i kunicima i zecevima, pa cak i pticama i omanjim srnama. Mogu pojesti i ptice, insekte i male vodozemce....

Parenje divlje macke otpocinje u februaru, a zavrsava u martu. Tokom perioda parenja muzjaci se okupljaju oko zenki i bore se za njih. Oglasavaju se: frktanjem, kratkim, isprekidanim rezanjem. Posle toga muzjak trazi drugu zenku, sto znaci da jedan muzjak moze da oplodi nekoliko zenki. Skotnost zenke traje oko 56-63 dana. Od maja do juna zenka okoti jedno leglo godisnje, od 2 - 4 mladi. Mladi se okote slepi i progledaju nakon 15 - 17 dana. Majku sisu do 50 dana, dok im ne izrastu i ojacaju zubi jer im majka daje uhvaceni plen. Pocinju da love sa 12 nedelja. Brigu o mladima vodi isključivo zenka, a muzjak samo pripomaze. Nakon 4 - 5 meseci zivota mladi se osamostaljuju, a polnu zrelost dobijaju sa navrsenih 9 meseci....

Mogu da dozive cak 15 godina, a obicno zive 10-12 godina...

Lovna sezona na divlju macku pocinje 1. oktobra i traje do 5. februara. Za lov na divlju macku je najbolje koristiti lovacko oruzje, sacmaricu, municiju od 4,0 - 4,5 mm. Lovacki trofej divlje macke je lobanja i preparirano krzno...

Najveca opasnost divljim mackama je mesanje sa domacim mackama, gubitak stanista, kao i mogucnost da budu ulovljene kako bi se ljudi snabdeli njihovim dragocenim krznom.

Zasticena je Konvencijom o zastiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanista - BERNSKOM KONVENCIJOM i Uredbom o zastiti prirodnih retkosti...

Zbog razlicitih sastava nekih kostiju u zdrelu, divlje macke uopste ne mogu da predu. One mogu pozdraviti zvukom koji je nalik gundjanju i koji se proizvodi jednosmernim izdisanjem vazduha. One ne mogu proizvesti dvosmerni izdisaj predenja – zvuk koji je neprestan i koji se izvodi ravnomernim udisanjem i izdisanjem vazduha. Izdisajno-udisajni ritam macjeg predenja, macka moze proizvoditi i potpuno zatvorenim ustima i to moze neprekidno trajati satima, ako su za to povoljne okolnosti. U tom su pogledu male macke naprednije pred svojim divovskim rodjacima, ali velike macke to nadoknadjuju jednom sposobnoscu koju male macke ne poseduju: mogu rikati!!!

Slikiceee...