Divlja guska

Divlja guska je pernata lovna divljac. Predstavnik je porodice gusaka ANATIDAE. Guska je dugacka od 80 - 90 centimetara. Rep joj je veoma kratak i prema vrhu siljat i bele je boje. Raspon krila joj je od 150 – 160 centimetara. Tezina joj se krece od 4 do 5 kilograma. Kod njih je posebno izrazeno to da su zenke krupnije i teže od muzjaka. . Vrat divlje guske je relativno debeo, dugacak i uspravan.Kljun je na korenu bledo mesnatocrven, na vrhu vostanozut. Glava joj je krupna i ima narandzast kljun.Noge su svetlo crvene, i pticu je lako indentifikovati u letu, po "bledilu" koje vodi do ivice krila. Oglasava se glasnim gakanjem " kiYAAA-ga-ga ", poput domace guske. Ledjna strana i krila su tamno siva, sa svetlim prugama, a stomak svetliji. Noge su duge do 25 centimetara i crvenkaste su boje. Ima dobro razvijenu plovnu kozicu medju prstima. .
Divlja guska se gnezdi u srednjoj Evropi. Rasprostranjena je od Islanda, Engleske, obala Norveske, Svedske, podrucja Baltika do juznog dela Rusije. Kod nas u Srbiji susrece se tokom zime, gde postoje uslovi za njen boravak. .
Zivi u velikim jatima do nekoliko stotina jedinki, koji se formiraju sa dolaskom jeseni i zive sve do proleca, gde formiraju parove. Pretezno zivi u mocvarnim predelima obraslim visokom travom. Divlje guske se hrane raznim semenkama, mladom travom, raznim bezkicmenjacima, i ribljom iskrom. .
Divlje guske pocinju sa parenjem pocetkom proleca. Guska se gnezdi u visokoj travi, siprazju blizu vode, zemlji u udubljenju zenka pravi gnezdo od trave i svog perja, gde od marta do aprila jednom godisnje snese od 7 do 10 krupnih prljavo belih jaja, na kojima zenka sedi od 27-29 dana. Mladi kada se izlegu iz jaja, odmah sede uz svoje roditelje ostaju do 50 do 60 dana nakon toga se osamostaljuju. Divlja guska zivi do 8 godina. .
Divlja guska ima veliki broj prirodnih neprijatelja, a najcesci su: lisice, kune, vidre i mnoge ptice grabljivice. .
Lovi se od 1.oktobra pa do 31. januara. Zanimljivo je da je dozvoljen lov samo dve vrste gusaka - lisasta i glogovnjaca. (ja nebi ni njih lovila)
Medjutim, glogovnjaca je na nisanu samo na podrucju Vojvodine, dok je u centralnom delu Srbije njen lov zabranjen.Lov docekom na preletu se praktikuje i u letnjim i zimskim mesecima pokraj vodenih povrsina. Obicno se izgradi zaklon od prirucnog materijala i tu se lovac sakrije u sam sumarak, kada su glavni preleti. Na poznat zvuk i sistanje, sto ga proizvode pacja krila, nisani se jedna patka iz jata, pa onda druga. Cesto se desava da u sacmeni snop koji smo uputili nacionalnoj patki `useta` i jos po koja. Nikada nasumice ne treba pucati u jato.

Lov pretrazivanjem je najdinamicniiji ali i najtezi, pri cemu su na ostroj probi sva lovceva iskustva i izdrzljivost. Treba `pretabati` kilometre i kilometre niz reku, ponekad i po dubokom snegu i s dosta `minusa` u vazduhu.

U lovu pogonom, oko bare ili manjeg jezera, lovci u najvecoj tisini opkole citavo podrucje. Onda na dati znak pocinje pogon, pesice po plicacima a sredinom camcima, isterivanjem divljih pataka iz sasa i trske. Naravno, sve pokusavaju da pobegnu istog kruga, ali ih po obodu spremno cekaju lovacke puske. Ovaj nacin lova praktikuje se za vreme letnjih meseci.

slikiceee....