:: Forumi › Kengur
-> Divlje životinje

#1: Kengur Autor: Bolba PošaljiPoslato: Pet Nov 18, 2011 12:55 am
    ----
Kenguri - dobroćudne, ali ponekad opasne životinje

Kenguri su torbari koji pripadaju familiji Macropodidae. Ova familija ukupno uključuje 63 vrste torbara. Kenguri su endemski rod, jer žive samo na području Australije. Kada se pomene kengur, najčešće se pomisli na velike kengure koji pripadaju najvećim vrstama iz ove porodice, odnosno crveni kengur, antilopski, istočni i zapadni sivi kengur iz roda Macropus. Pored njih, familija Macropodidae obuhvata i manje vrste, kao što su valabiji i kenguri koji žive na drveću. Ovi manji makropodi se mogu naći i na području Nove Gvineje.

Veliki kenguri su mnogo bolje prilagođeni promenama do kojih su doveli ljudi, nego njihovi mali rođaci. Iako su mnogi manji primerci ugroženi, ipak ih ima u izobilju. Kenguri do sada nisu pripitomljavani i uzgajani. Ljudi divlje kengure ubijaju radi mesa, kože i sporta, ali i da bi se sačuvalo zemljište za ispašu goveda i ovaca.
Fizičke karakteristike

Kenguri po pravilu imaju malu glavu, dugačke uši, velike i jake zadnje noge koje su prilagođene za skakanje. Dugačak, mišićav rep im omogućava da održe ravnotežu. Sa prednje strane, kao i svi torbari, kenguri imaju torbu u kojoj su smešteni mladunci nakon porođaja. Telo im je prekriveno kratkom dlakom, čija boja varira u zavisnosti od vrste. Visina odraslog mužjaka crvenog kengura može dosegnuti i 2 metra, dok im se težina kreće do čak 90 kilograma. Prosečan životni vek im je od 4 do 6 godina. Do sada zabeleženi rekord po pitanju životnog veka iznosi 23 godine.

Kenguri predstavljaju jedine veće životinje koje koriste skakanje kao oblik kretanja. Zbog svojih dugačkih nogu i njihove anatomije, kengur ne može da šeta normalno. Najčešća brzina skakutanja crvenog kengura iznosi 20 do 25 km/h, ali na kratkim relacijama on može da ubrza čak do 70 km/h. Kada je neophodno, na dužim razdaljinama uspeva da održi brzinu od oko 40 km/h.

Karakter kengura

U normalnim okolnostima, kenguri su miroljubive, stidljive i povučene životinje i ne predstavljaju nikakvu pretnju za čoveka. Mužjaci se često međusobno boksuju, kada se igraju, bore za dominaciju ili za ženku. Kada žele ozbiljnije da povrede protivnika, svu svoju težinu prebacuju na rep i zadnjim nogama zadaju ozbiljne udarce. Obzirom na to da imaju izuzetno oštre kandže, ukoliko dovoljno jako udare protivnika, mogu da mu iščupaju utrobu. Zabeleženo je samo nekoliko napada kengura i to najčešće iz potrebe da zaštite svoju teritoriju, ženku ili mladunče. Ukoliko se ne osećaju ugroženim, nikada neće napasti čoveka. Čak su veoma čest prizor na terenima za golf.

Život i razmnožavanje kengura

Kenguri žive u čoporima, u kojima se obično nalazi 10-ak jedinki - i mužjaka i ženki. Dominaciju mužjaka određuje njegova veličina, kao i starost. Tokom udvaranja ženke najčešće odbijaju sitnije mužjake. Češkanje repova predstavlja sastavni deo udvaranja i predigre. Sam čin udvaranja obuhvata i ispitivanje kloake ženki od strane mužjaka. Zbog toga ženke počinju da mokre i tada ih mužjaci mirišu dok se ne zadovolje. Tek kada su zadovoljeni mirisom ženke spremni su za parenje. Mužjak koji je seksualno uzbuđen prati ženku, koja mu šalje signale dižući rep. Kada saviju rep, to unači da su jedinke spremne za parenje.

Nakon samo 33 dana otkad je jajna ćelija oplođena, rađa se mladunče kengura, koje je u prvom momentu slepo, bez dlaka na telu i dužine je samo nekoliko centimetara. Najčešće se rađa samo jedno mladunče. Zadnje noge su im još nerazvijene, te koriste svoje razvijenije, prednje noge, da se popnu uz majčino gusto krzno na njen abdomen i smeste se u torbicu. Ovaj proces traje najmanje tri do pet minuta. Kada se jednom zavali u torbicu, navaljuje na jednu od dve majčine dojke i počinje da sisa.

Gotovo istog momenta sledeći majčin seksualni ciklus započinje. Sledeća jajna ćelija se spušta u matericu i postaje spremna za oplodnju. Ukoliko se ženka ponovo pari i oplodi se jajna ćelija, razvoj novog kengura će biti privremeno zaustavljen. Ovaj proces se naziva embrionalna dijapauza. U međuvremenu, novorođenče jako brzo raste i razvija se. Nakon 190 dana, mladunče je dovoljno veliko i razvijeno da može da izađe iz majčine torbice, nakon što je nekoliko nedelja samo provirivalo iz nje. Vremenom, ono počinje sve češće da izlazi i da provodi sve više vremena u spoljnom svetu, da bi na kraju, oko 235 dana posle rođenja ono izašlo po poslednji put iz majčine torbe. Majka će ga hraniti dok ne napuni 18 meseci.

Život u čoporu im omogućava da se slabije jedinke zaštite od opasnosti. Nemaju mnogo prirodnih neprijatelja, ali su često lovljeni od strane ljudi zbog svog ukusnog mesa, ali i kože.

Nekoliko zanimljivosti o kengurima:
Kada se rodi, mladunče je teško samo 12 grama i dugačko oko 25 mm.
Majka može istovremeno da produkuje dve različite vrste mleka - za novorođenče i za ono starije, koje je još u torbi.
Kada oseti da je u opasnosti, kengur udara zadnjim nogama o zemlju.
Ukoliko mu se rep nalazi na zemlji, kengur ne može da skoči.
Kada žele da se ohlade, kenguri ližu prednje šape.
Prema slobodnim procenama u Australiji živi oko 50 miliona kengura.
Najstariji fosil pretka današnjeg kengura, kojeg su našli naučnici, živeo je pre 125 miliona godina. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da on nije nađen u Australiji, već u Kini.

#2: Re: Kengur Autor: Bolba PošaljiPoslato: Pet Nov 18, 2011 12:57 am
    ----
Bzzzz Bzzzz

#3: Re: Kengur Autor: N.N. PošaljiPoslato: Čet Feb 07, 2013 5:48 pm
    ----
Nisi spomenuo da su kenguri jako,jako davno ziveli na drvecu,i da ne mogu pomeriti noge u dva razlicita pravca.



-> Divlje životinje

Sva vremena su GMT

Strana 1 od 1