:: Forumi › Psi lutalice
-> Razno

#1: Psi lutalice Autor: Bolba PošaljiPoslato: Čet Nov 10, 2011 3:28 pm
    ----
U Srbiji su psi lutalice već dugo godina veliki problem. Ima ih mnogo, često se kreću u čoporima i uznemiravaju ljude, a često se dešava i da napadnu, čak i decu.

Javnost naravno negoduje jer joj takvi psi smetaju. A nisu oni, jadni, ništa krivi. Takva im je sudbina. Problem su u stvari ljudi koji su neodgovorni prema njima. Nije svako sposoban da ima kućnog ljubimca, ali mnogi i pored toga žele da ih imaju. I tako nabave psa (ili mačku), drže ih tako u stanu ili dvorištu neko vreme a onda im dojade – oko njih stalno čovek mora nešto da se petlja, te da im da da jedu, te da piju, te da počisti, te da ih šeta… i očas posla, jadna životinja završi na ulici.

I tako svake godine, eto nama na ulicama novih, mladih kerećih snaga, sveže isprašenih od strane svojih bivših gospodara. To je glavni izvor obnavljanja broja pasa lutalica, jer inače, lutalice nadležne službe redovno hvataju i sterilišu tako da bar ne mogu da se razmnožavaju.
I prisilna odgovornost ako nema druge

Očigledno je neophodno da društvo stvori mehanizam gde će čoveka koji želi da ima kućnog ljubimca zakonski obavezati da se o njemu stara. Neophodno je da se obezbedi da ljudi postanu odgovorni za svoje pse.

Pre svega, svaka odgajivačnica treba da bude obavezna da pse registruje (pse danas nije ni teško ni skupo označiti) i da se samo registrovani psi mogu poklanjati i prodavati.

Tako bi se za svakog psa znalo ko mu je vlasnik, a kada je neko jednom postao registrovan vlasnik psa, ne može više tek tako da ga se otarasi. Ako vlasnik otera svog psa na ulicu, šinteri će vrlo lako da utvrde čiji je pas i eto mu ga nazad, uz drakonsku kaznu.

Kazne treba da budu drakonske, ne samo za napuštanje ili gubljenje psa nego i za posedovanje neregistrovanog psa, pa čak i za šetanja psa bez povodnika i zaštitne korpe. Iz visokih kazni je lako finansirati potrebne službe za hvatanje i zbrinjavanje napuštenih pasa.

Pored svega, vlasnike pasa i odgajivačnice takođe treba naterati da sve životinje koje nisu namenjene za uzgoj ili su ispunile svoju bilošku svrhu – sterilišu.

Ukratko treba obezbediti da kada neko odluči da drži psa, preuzima za njega pred zakonom punu životnu odgovornost koje se može osloboditi samo ako pas ugine ili ako prenese vlasništvo nad njim na nekog drugog (kada se prenosi i odgovornost).

Ako pas nestane odgovornost ne sme da prestane. Vlasnik nestalog psa mora da svoju odgovonost namiruje tako što će placati određeni iznos u fond za zbrinjavanje pasa lutalica i tako treba da bude sve dok se ne utvrdi šta se sa psom desilo. Ako je uginuo, vlasnik više nema odogovornost prema njemu, ako se izgubio pa je nađen, vlasnik može da ga uzme nazad, ili nalazač može da preuzme odgovornost za psa, ili, ako vlasnik ne može da se brine o psu, odgovornost se prenosi na neku organizaciju koja se brine o takvim psima, a vlasnik toj organizaciji isplaćuje nadoknadu sve dok je pas živ ili ga neko ne usvoji.

Ovako, da svako može da ima kera, da ga pušta da se nekontrolisano pari, pa onda da štenad strpa u džak, odveze kolima podalje od kuće i prosto ih izruči pored nekog kontejnera, ili još gore, da detetu kupi (ili češće dobije na poklon) kera koji posle nekog vremena više nije zanimljiv, ili preraste držanje u stanu, ili postane skup za održavanje, pa ga samo išutira napolje, to je nedopustivo.

Kada se jednom rešio problem stvaranja pasa lutalica, lakše bi se rešavao problem postojećih. Sada, kakve god mere preduzeli, vrlo brzo se broj napuštenih pasa obnavlja prilivom novih.
Šta sa postojećim lutalicama

Lutalice treba hvatati i zbrinjavati. Najpre lečiti a onda dati nekome ko želi da ih prihvati. One koji preostanu ili držati u nekom prihvatilištu, ili – neizbežno – uspavljivati.

Lutalice bi bile veliki problem samo u jednom početnom periodu dok se ne sredi stanje. Verujam da većina može da se udomi a da preistali veovatno ne bi ni morali da budu uspavani jer bi od kažnjavanja bilo sasvimdovoljno para da budu zbrinuti u prihvatilištima.
Društva za zaštitu životinja

Ova društva bi morala ozbiljno da promene svoj način delovanja. Sada kroz njih deluju dve vrste ljudi – oni koji se zgražavaju nad sudbinom lutalica i histerišu zbog toga tražeći da one budu zbrinute i oni koji u celoj toj priči nalaze korist. Nijedna grupa u stvari ne preduzima ništa zaista konstruktivno da lutalicama pomogne.

Jedni samo kukaju i zapomažu i traže da neko drugi nešto učini ne pomišljajući na to da bi trebalo da i sami nešto urade, a drugi trljaju ruke i broje pare.

Organizacije za zaštitu životinja su danas po pravilu zainteresovane samo za bolesne životinjejer od raznih međunarodnih fondova dobijaju novac za lečenje takvih životinja. Tu se na jednu lečenu, sa strane skloni para za još tri i tako se lepo pravi zarada. Ove organizacije uopšte nisu zainteresovane za zdrave lutalice jer od njih nemaju nikakve koristi. Tako u stvari samo produbljuju problem jer sprečavaju smanjenje broja lutalica prirodnim putem, te se njihov broj još i povećava.

#2: Re: Psi lutalice Autor: Bolba PošaljiPoslato: Čet Nov 10, 2011 3:32 pm
    ----
Kuce Kuce

#3: Re: Psi lutalice Autor: Bolba PošaljiPoslato: Čet Nov 10, 2011 3:35 pm
    ----
Kuce Kuce

#4: Re: Psi lutalice Autor: Bolba PošaljiPoslato: Čet Nov 10, 2011 5:36 pm
    ----
Psi lutalice ovih dana postali su agresivniji i napadali su ljude na ulicama nekoliko gradova u Srbiji. Prisutna je velika zabluda da su lutalice koje viđamo na ulici tu rođene i da su potomci pasa koji su odavno ostali bez čovekovog staranja. Statistika pokazuje da je svega 15 odsto pasa koji se nalaze na ulicama gradova u Srbiji tu i rođeno. Daleko veći broj, njih 85 odsto, je tu dospeo zato što su izbačeni ili kao štenad ili kao odrasli psi. Kapaciteti prihvatilišta su ograničeni i mogu da prihvate minoran broj pasa čiji se broj usled vlasničkog nemara svakodnevno povećava na ulici.
Nedavno, u Kuli je troje dece zadobilo lakše i teške telesne povrede od ujeda pasa lutalica.Sličan slučaj, kada su u pitanju napadi uličnih pasa i neodgovornost nadležnih za njihovo zbrinjavanje, dogodio se i u jednom gradu na jugu Srbije. Naime, psi lutalice u Kuršumliji napali su i pri tom ujeli sedmoro ljudi.
Prije sedam dana ispred zgrade u Sarajevu psi lutalice napali su osmogodišnju djevojčicu.Pas je ugrizao djevojčicu za nogu, a ona je od straha počela da muca.Psihološki strah i doživljena trauma od napada pasa ostaje kao trajna posljedica za ceo život.Svima je poznat napad psa na devojcicu od tri godine kada joj je pas odgrizao uvo i napad psa na trudnicu imnogo mnogo drugih slucajeva.
S obzirom na to da životinje idu tamo gde mogu da nađu stanište, vodu, hranu, broj napada povećava se u zimskom periodu, kao i u proleće zbog porasta broja štenadi koju psi brane.
Pasa lutalica najviše ima u blizini škola, vrtića, pijaca, železničkih i autobuskih stanica. Ja ostajem pri misljenju da zivotinje u ovom slucaju psi nisu nizasta krivi vec njihovi bivsi vlasnici a onda azili za pse.


Saveti za ponašanje prema psima lutalicama

1. Treba ostati što je moguće mirniji i ne pokazivati strah
2. Pse ne treba udarati štapom, kišobranom, motkom
3. Ne treba trčati, jer to psima može da znači poziv na igru, pa kada vam pas priđe dolazi do straha, vriske i udaranja pasa, a potom i do napada
4. Obratiti im se što mirnijim glasom
5. Dati im nešto da jedu kako biste se sprijateljili sa njima



-> Razno

Sva vremena su GMT

Strana 1 od 1