:: Forumi › Vidra
-> Sisari

#1: Vidra Autor: NinaAleksaLokacija: Zini da ti kazem =) PošaljiPoslato: Čet Nov 03, 2011 5:00 pm
    ----
Vidre mogu biti duge oko 1,20 m, od kojih na rep otpada 40-ak cm. Telo im je izduzeno sa dugom i gustom dlakom obicno tamno smedje boje (mada postoji vise nijansi) obicno sa malo svetlijom dlakom na stomacnom delu. Krzno je glatko i vodootporno, a dlaka ostra i kruta, tamnija na krajevima a svetlija pri korenu. Rep je dug i malo spljosten pa im sluzi kao kormilo dok rone u potrazi za plenom. Usi su male, zaobljene i, kao i nozdrve, mogu se zatvarati pod vodom...
Vidre imaju po pet prstiju na nogama i plivace kozice izmedju prstiju pa joj noge sluze kao vesla. Na prstima ima kandze koje joj sluze za hvatanje plena. Moze da se uspravi na zadnje noge i tako stoji i po nekoliko minuta.
Njihovo prirodno okruzenje je voda. Vidre su izvrsni plivaci. Pod vodom mogu zadrzati dah i do 2 min. U vodi im nijedan plen ne moze pobeci, jer mogu da plivaju u svim pravcima pa i protiv struje bez mnogo muke. Njihovo vitko i snazno telo im omogucuje veliku brzinu i pokretljivost. Iako su joj noge kratke i izgleda vise kao da puzi po zemlji, ona nije spora na kopnu kako bi se mozda ocekivalo pa cak mogu prelaziti velike razdaljine u potrazi za novim izvorom hrane...
Nekada su vidre bile veoma rasprostranjene po citavoj Evropi ali se tokom godina njihov broj smanjio jer su lovljene i ubijane zbog krzna, zbog stete koju su nanosili na ribljim uzgajalistima... Saobracaj je cesto fatalan po njihove zivote jer tokom obilaska svoje teritorije muzjaci prelaze puteve pa nastradaju pod tockovima automobila, kamiona... Krajem 1950-ih godina broj jedinki ove vrste drasticno se smanjio zbog zagadjivanja reka pesticidima - riba kojom se one hrane je bila zatrovana pa je to uzrokovalo na smanjenje broja vidri.

Danas se vidre pretezno mogu naci u Velikoj Britaniji, narocito Setlandskim ostrvima, u Italiji, Skandinaviji, Rusiji (Sibir) ali i u drugim krajevima kontinenta pa i kod nas u Srbiji...

Vidrino staniste su bistre, nezagadjene reke i kanali oko kojih ima drveca i grmlja da mogu da se sakriju medju njhovo korenje. One kopaju svoje jazbine pod zemljom. Ulaz u jazbinu se nalazi oko pola metra ispod povrsine vode. Od ulaza vodi jedan hodnik dug oko 2 m do velikog brloga koji je uvek suv, a od brloga vodi jedan uski hodnik do povrsine i sluzi kao dovod vazduha. Ponekad se useljavaju u napustene jazbine jazavaca i lisica ili koriste rupe u obali koje je reka izdubila i produbljuju ih pa se u njima nastanjuju...

Vidre su iskljucivo mesojedi. Hrane se prakticno svime sto moze da ulovi: ribom, rakovima, vodenim insektima, manjim pticama, zabama, jajima, pa cak i mladim zecevima i kunicima. Narocito voli jegulje i pastrmke. Malo koji plen moze da im umakne. Dok god je pod vodom, a pored nje se pomera nesto zivo, ona ce krenuti u lov cak i ako je pre toga vec nesto ulovila...

Ove zivotinje su u glavnom aktivne nocu. Veoma su oprezne, ima dobro razvijena cula sluha, vida i njuha i sposobna je da primeti opasnost na udaljenosti od stotinjak koraka. Kad oseti opasnost, vidra bezi u vodu jer se tamo oseca najsigurnije. Dnevno jedu oko 1 kg hrane. Mladunce je veoma lako pripitomiti. Vidre se mogu istrenirati - Kinezi koriste jednu vrstu vidri za ribolov. Pripitomljena vidra je jako umiljata i prati gospodara u stopu kao pas.

Cesto se mogu videti vidre u igri, kako mladunci tako i odrasle jedinke: plivaju na ledjima i umivaju se prednjim sapama, ceskaju se po stomaku, zimi se na stomaku klizu po snegu i ledu, igraju se medjusobno... Vidre su veoma razigrane i dobrocudne zivotinje...

Muzijaci imaju velike teritorije duge od 1 do 40 km na kojima zivi i po nekoliko zenki koje on posecuje kad su spremne za parenje. U potrazi za novim izvorima hrane, vidre mogu da predju velike udaljenosti. Zimi prelaze velike udaljenosti klizuci se na stomaku i odbacujući se nogama. Granice svoje teritorije obelezavaju izmetom i ostavljanjem mirisa koje luce njihove zlezde sa donje strane repa...

Vidre nemaju tacno odredjen period parenja. Mogu se pariti u februaru i martu, ali i u julu, tako da nemaju bas jasno utvrdjen period parenja. Muzijak obilazi one zenke koje su spremne za parenje.
Muzijaci postaju polno zreli sa oko 18 meseci, a zenke sa 2 godine starosti. Zenka za oko 2 meseca donosi na svet 1 - 4 mladunca (najcesce 2 - 3). Prvih 6 nedelja mladunci sisaju. Muzijaci ne ucestvuju u podizanju potomstva. Mladunci uce da plivaju sa 12 nedelja starosti, kad im krzno postane vodootporno. Obicno u pocetku odbijaju da udju u vodu pa ih majka gura unutra. Sa 8 - 9 meseci starosti se pocinju postepeno odvajati od majke, a sa godinu dana se potpuno osamostaljuju....

Svike Very Happy



-> Sisari

Sva vremena su GMT

Strana 1 od 1