:: Forumi › Dresura pasa
-> Razno

#1: Dresura pasa Autor: psycho3pLokacija: Pancevo PošaljiPoslato: Pet Dec 10, 2010 12:59 am
    ----
Mislim da i ovo moze biti jako korisna tema.. (lepljiva)

Sa dresurom treba pocheti shto ranije (to bolje), chim shtene stigne kod vas, kroz igru ga treba uchiti neki osnovnim komandama - sedi, dodji, cekaj, stani, etc..

Komandu 'sedi' shtene moze lako nauchiti tako shto stanete naspram njega, pokazete mu neshto shto voli da jede (dovoljna je i jedna granula), podignete ruku visoko - on podize glavu, krenete sa rukom unapred (preko njegove glave) i on samim tim sedne..da ne zaboravim da kazem da ponavljate sedi..sedi.. (dok ne osedish ahaha) i kad sedne - nagradite ga. Ovo pricham iz iskustva.

Evo i jednog snimka..kako da nauchite psa da ide uz nogu.. (na pochetku snimka, ali i ostalo je korisno) -> klik

I josh jedan snimak kako nauchiti psa da dodje kad ga zovete i privikavanje na povodac -> klik

#2: Re: Dresura pasa Autor: psycho3pLokacija: Pancevo PošaljiPoslato: Pet Dec 10, 2010 9:31 am
    ----
Kliker metoda za dresuru pasa

tekst je copy/paste

Quote::

Dobri temelji su osnova za svaku nastupajuću nadgradnju!

Hrana je odlična motivacija za psa jer je ona osnovni refleks psa i sa njom je lakše psu objasniti i izgraditi reflekse nego da koristimo lopticu. Veoma često Silvija i ja počinjemo sa hranom i objašnjavamo psu šta tražimo tako što potvrđujemo određene pozicije psa ali takođe i nagrađujemo mentalno stanje psa. Na ovom filmu se jasno vidi koliko energije i volje Silvija izvlači iz ovog šteneta i koliko je pas dugo vremena skoncentrisan, zainteresovan, prisutan i koliko svojim aktivnim ponašanjem provocira da dobije hranu.
Često, ako u početku koristimo lopticu psi su previše napaljeni i koncentrisani na lopticu pa im je teško objašnjavati jer "blokiraju" u plenu i kao da te ne čuju.

Kada izgradiš reflekse i oni pređu iz velikog u mali mozak onda može loptica da se to sve još više ojača i izvuče još više energije iz psa.
Silvija na ovom filmu zahteva i neke pozicije od šteneta ali je mnogo više koncentrisana na mentalno stanje psa i energiju koju pas daje. Energija pokreće sve na ovom svetu pa tako pokreće i psa. Ako štene vidi igru sa tobom kao neku lepu žurku ono će na kraju kada se sve završi raditi sa mnogo energije i volje.
Može se kliker početi i sa 9 godina starim psom. Samo moraš znati da ti imaš psa kojme je već nešto izgrađeno i sada treba promeniti, malo je lakše ako se krene od "sirovog" psa.
Informiši se o kliker treningu, shvati kliker filozofiju i nauči kliker tehniku i pravi sve što hoćeš sa svojim psom.

kliker se dobar zato sto je uvek i uvek isti zvuk. ali ako baš nemožeš da nađeš možeš koristiti i svoj glas. Ja ga isto koristim često.
Važno je da se potrudiš da glas bude uvek identičan a ne nekad sa potitivnim a nekad sa negativnim emocijama, odnosno da ne bude uvek jako različit. Psi mnogo bolje od čoveka razlikuju frkvencije i drugačije "vide" zvukove. oni ne razumeju smisao reči kao ljudi nego razumeju samo njihov ton, boju i dužinu trajanja. Ako se potrudiš može i bez klikera, pas je pametna životinja ukapira i kada pogrešimo.

Hrana je osnovni refleks i svi psi reaguju na nju, problem se javlja ako je pas "razmažen" sa hranom pa se ponaša kao razmaženo dete. Svaka hrana nije istog intenziteta nadražaja. Hleb ne može biti motivacija kao salama ili meso. Ja uvek koristim salamu, nikada pseće kekse ili frolik, to je za mene ništa. Naravno da pas treba da je gladan. Ja kada radim intenzivno sa psom zamenim obrok u činiji za obrok iz mog džepa.

Kako preći na rad bez hrane: Nikada ne dolazim do nivoa da pas radi bez hrane samo na kraju dobijem da pas dugo radi za jednu kockicu salame.

Jako je važno da se ide korak po korak. Ne prebrzo ali ne i previše dugo ostati na istom nivou. Uvek tražiti od psa malo više, pa još malo više...

Treba menjati vreme nagrađinjava. Kada to kažem mislim na sledeće. Ako laje na komandu onda nekad platiti psu kada samo jednom zalaje nekad posle trećeg, pa sledeći put posle drugog, pa posle petog laveža. ili ako vežba ima vremensko trajanje onda platimo posle sekunde, pa posle tri, pa posle pet, pa posle dve sekunde...

Ja uvek napravim trening kao igru, nikada ne radim kao što rade u mnogim klubovima da se napravi dosadan trening sa šablonom rada i uvek isto... Pas se brzo počne dosađivati i zna tačno šta sledi pa se počne gubiti energija i volja za radom.

Treba napraviti žurku na poligonu i iskoristiti nagon za igrom i u početku kroz mnogo igre tražiti samo nešto jednostavno i kratko. Čim pas uradi ponovo ide žurka. Malo po malo zahtevajući sve više dobićemo da pas mnogo radi za malo žurke. Ako radimo postupno pas će povezati rad i žurku i sve vežbe koje radi na kraju će biti deo žurke i radiće ih sa uživanjem i sa maksimalnom energijom. Kada vidi poligon poludeće od sreće da počne "trening".

Ja sam tako izgradio mnoge pse i pronašao svoj originalni metod koji sa i nazvao "pobedi kroz igru" Ovakav nacin rada okreće potpuno okreće psa prema vodiču i pas je sve vreme "prisutan" na treningu. Ne treba ti ni povodnik ni davilica ni bodljikava ogrlica.

Psa "držiš" pored sebe "nevidljivim povodnikom" koji je jači od svih pravih povodnika...

Važno je da znaš jednu stvar da ako pas nešto ne uradi to je samo zato što te ne razume šta tražiš od njega i ne treba biti ljut i kazniti ga zbog toga. Treba samo još malo potrenirati na tome i objasniti, sutra će već biti bolje...

Da pojasnim epilog: Treba da sami sebi odgovorimo na jedno pitanje da bi razumeli kako treba raditi.

Pitanje je: Šta lično mom psu znači u životu da ide pored moje leve noge? Možda to što mi to hoćemo? To nije tačno. Boli njega uvo za naše egoistične želje da nas pas sluša jer smo mi "bogovi".

Odgovor jena drugoj strani: Pas sve u životu radi samo, i samo zbog sebe. Treba mu objasniti da je hod pored vodičeve noge nešto što je lepo ili što će doneti nešto lepo...
Poenta je vrlo jednostavna. Kliker ti je kao foto aparat. ako klikneš u pravom trenutku dobiješ dobru sliku, tako i sa klikerom ako klikneš u dobrom tajmingu kada pas uradi ono što hoćeš i onda ga nagradiš onda pas razume šta ti tačno hoćeš...
Prvo. Nije svaki pas jednako temperamentan i nema svaki pas jednaku potrebu za zadovoljavanjem nekih nagona. Terijeri su mnogo temperamentniji od mastifa itd...

Drugo. Gde si ti video na mojim filmovima da sam ja i jednom napravio sedi, lezi i slično sa štenetom? Učenje određenih vežbi poslušnosti kod šteneta je potpuno suprotno mom načinu rada. Ja od šteneta tražim samo aktivnost i želju, a to proizvodi energiju. Kada imam energije ja mogu šta da radim šta hoću... Poslušnost dolazi na kraju, kao kada gradiš kuću pa plazma TV dođe u dnevnu sobu kada je sve gotovo...

Treće. Nema veze gde živiš, sve se može kad se hoće. Mnogo toga u stanu, mnogo toga na travnjaku ispred zgrade, mnogo toga na parkingu... Sve ostalo su samo neki izgovori...


Kako postati dobar vodič pasa?

1. Treba naučiti i shvatiti suštinu i osnovne zakone. Kada se to shvati onda treba kroz te principe pronaći sopstveni put i po sopstvenom filingu raditi, ali stalno poštovati zakonitosti. (ako pustimo jabuku iz ruke ona pada dole vertiklano, to je zakon gravitacije i ne može se promeniti).

2. Moramo poštovati psa, kako njegove fizičke, tako i psihičke sposobnosti i ne smemo ići preko tih limita. Ako tražimo više nego što pas može, lako će se desiti da srušimo sve.

3. Ako pas ne uradi ono što od njega tražimo, to znači samo sledeće: Ne razume šta tražimo ili nema razloga da to uradi.

4. Pas sve radi samo zbog sebe i isključivo samo zbog sebe.

5. Trening napraviti tako da pas hoće a ne da mora nešto da uradi.

6. Sve vežbe treba izgrađivati postepeno, korak po korak. Svaka vežba ima više kriterijuma i često je pogrešno tražiti u početku da pas zadovolji sve kriterijume. (na primer: ako učimo sedi, pas treba da sedne, da sedne brzo i da sedne paralelno sa našim telom. Ako tražimo odmah sva tri kriterijuma to može biti preteško za psa "početnika". Prvo ćemo nagraditi samo sedanje, pa kad vežbanje malo odmakne onda nagrađujemo samo brzo sedanje, pa kasnije brzo sedanje sa dobrim uglom sedenja...)



Evo ovde se vidi da pas ne ispunjava sve kriterijume za odličan hod uz nogu (malo ide u "klin" i malo poskakuje sa obe prednje noge)za sada to ignorišem tražim samo položaj sa leve strane, energiju i dobar kontakt sa vodičem, kada to završim onda ću ubaciti i kriterijum gde će pas morati hodati paralelno sa mojim telom i kretati se normalnim korakom ali takođe će morati da zadrži dobar kontakt sa mnom i tu ogromnu energiju sa kojom radi... To na kraju mora biti jako lepo...

Treba se čuvati svakakvih knjiga o psima. Postoje odlične knjige, ali postoje i one "lepe" i skupe kojima su autori, kako ih ja volim nazvati "teoretičarski idioti", sve znaju da objasne ali kada im daš povodac i psa nemaju pojma.

Ja sam u početku radio samo po filingu, a onda sam se potrudio da naučim zakone, pravila i principe, pa sam ih sklonio u stranu i ponovo radim po filingu ali negde tu u meni svi ti zakoni, pravila i principi su stalno prisutni i trudim se da mi se posle svakog treninga Pavlov javi negde od gore sa oblaka i kaže "E tako se to radi..."


Kao što sam i napomenuo ranije svakog psa treba razumeti, upoznati njegovu personalnost i prilagoditi trening svemu tome.

Malo se ne slažem sa takvom formulacijom "kada se savlada plenski nagon". Nagon plena se kroz igru i trening može probuditi i razvijati. Ako pas ima u sebi tog nagona on se koristi sve vreme dok se radi sa psom. Mnogo bolji rezultati se dobijaju ako se pas trenira kroz taj nagon nego ako se radi kroz agresiju...



Ako želiš da učiš sa filmova onda je najbolje da se koncentrišeš na filmove koji konkretno pokazuju određene treninge a manje da gledaš filmove sa velikih utakmica i da upoređuješ rad na tvojim treninzima sa već urađenim vrhunskim psima. Na treningu treba da si skoncentrisan samo na to da svaki tvoj naredni trening bude za nijansu bolji ili makar isti kao prethodni. Treba da se takmičiš sam sa sobom, da si svaki trening malo bolji, odnosno da je tvoj pas svakim treningom sve bolji. Ako ideš tim putem onda vrhunski rezultat dolazi sam kao evolucija dobrog rada...
Rad sa psom ne može biti kao recept za kolač. Ja volim da svakog psa gledam kao individuu, pa samim tim i trening prilagodim svakom psu. Da ne dužim oko ovoga...

Nekom psu je dovoljno da ga izgrdite kada uzima hranu od nepoznatog ili sa zemlje, dok nekog drugog neće sprečiti ni sa najvećim kaznama i već će sledeći put kada bude prilike "probiti" obuku. Tako da je teško reći "kako".

I kod ovog rada treba imati na umu da često, kada hoćemo da rešimo problem kaznom ili prisilom to i uradimo ali istovremeno napravimo nekoliko, često još većih problema. Hoću da kažem da moramo, pre nego što nešto uradimo, razmislimo o nuspojavama koje možemo napraviti.

Učenje psa da ne uzima hranu sa zemlje ili od stranaca je veoma kompleksna vežba i zahteva ogromno iskustvo sa psima, a ono što je još važnije zahteva da se psu naprave čiste slike.
Ako hoćemo da pas uzima hranu samo od nas onda uvek, ali uvek samo od nas. Ako hoćemo da jede samo u boksu, onda uvek, ali uvek samo u boksu. E sad zamislite kakav život moramo da organizujemo našem psu i koliko ga moramo ograničavati i "deformisati", a takođe i nama samima pravimo "lepo".

Lično smatram da je to teško napraviti i da time jako ograničavamo i našeg psa i sebe same. Šta ako moram sa svojim psom da treniram trag i da on na svakom treningu pojede 200-300 grama salame sa zemlje? Šta ako se plaši stranaca pa moramo da ga opustimo tako što će mu poneki stranac baciti koji dobar zalogaj. Šta ako se plaši neke situacije ili nekog mesta pa ga tamo moramo malo nahraniti da se opusti?

Evo juče sam rešavao jedan problem sa štenetom. Mladi mužjak se plaši od vozila kad je blizu puta. Naročito kada prođu veliki kamioni. Pas je totalno u stresu, počne da dahće poluotvorenih usta i legne na zemlju u želji da se sakrije i spase od "crnog đavola". Krenuo sam tako što sam se odmakao malo dalje od puta i svaki put kada je prošao auto i pas se malo oporavio od stresa ja sam mu dao dobru klopu, pa opet, pa opet... Primenio sma princip zamene lošeg za dobro. Naime, štene je doživljavalo vozila kao nešto veoma preteće i loše za njega, ali hranjenjem svaki put kada je vozilo prolazilo on je počeo da povezuje vozila sa nečim lepim i počeo je da menja odnos prema "crnom đavolu" i video da on i nije tako crn...
Sledeći korak je bio da sprečim da pas svaki put dolazi do mene kada prolazi auto i uzima hranu iz mojih ruku pa sam prosuo hranu po zemlji da je pas jede dok vozila prolaze. Sledeći korak će biti da se igramo lopticom u blizini jakog saobraćaja...

Sa ovim želim da kažem da mi je lično mnogo važnije da rešim svakodnevne i realne probleme koje ću imati dok provodim vreme sa svojim psom, nego da se skoncentrišem na neke moje fobije da će mi neko otrovati psa. Moj pas mora da jede i sa zemlje, mora ponekad da pojede nešto i iz nepoznate ruke, a takođe mora i da jede na mnogim različitim mestima i situacijama.

Ja mislim da su mnogi psi uginuli od nekih drugih stvari a da vlasnici misle da su im psi otrovani. Naravno da se ponekad jave i majmuni koji truju pse, ali to se desi jako, jako retko. Ako neko reši da ga otruje, teško ćemo ga sprečiti, pas je životinja koja će uraditi sve za svoje dupe, pa tako i naći načina da zaobiđe sve kazne kako bi pojeo svoh "Big Mack"...

Zato prijatelji, mislim da je najbolje da se manete tih fobija, pogotovo dok je vaš pas još štene. Bolje je da mu napravite da se raduje svakodnevnici i da uživa u svom kratkom životu nego da mu priređujemo neprijatne situacije koje, najverovatnije, neće uopšte ni razumeti.

Lako je to naučiti vojnog šarplaninca koji čuva vojnu bazu jer je ceo život vezan na dugačkoj sajli na istom mestu pa ga struja opali kada jede sa zemlje a onda mu vodič donese porciju i nahrani ga. Taj pas ima potuno istu i prostu svakodnevnicu i naučen je da da je jako nepoverljiv prema strancima. Drugim rečima pas ima jednostavan život i čistu sliku. Dok naši ljubimci to, priznaćete, nemaju.

Treba obratiti pažnju kako su kod psa sve vreme prisutna tri nagona: plen, dominacija i nagon griženja.
Takođe dok su pas i markirant frontalno jedan prema drugom može se videti po ušima i kompletnom ponašanju kako pas nije u stresu i konfliktu sa markirantom, kako samouvereno pokazuje želju da "završi" posao.

To se postiže sa pravilnim radom od početka. Pas na svakom treningu mora da bude taj koji "kontroliše" situaciju, a markirant je samo vreća koju pas lako razbija i izlazi kao pobednik.

Kod treninga odbrane i napada markirant je ustvari trener psu i od njegovog pravilnog rada zavisi i krajnji ishod.

Veliki i veoma čest problem sa markirantima je što oni hoće da su glavni na treningu i da oni kontrolišu situaciju.
Markirant je samo dobar sparing partner psu i pas, kada uđe na poligon, treba da se oseća samouvereno kao Majk Tajson kada uđe u ring...



U svakom slučaju naši psi (ma koliko ih mi smatrali da su kao ljudi) žive u svom svetu, vide stvari svojim očima i ne razumeju našu civilizaciju. Gradovi nisu njihova prirodna okruženja i nemaju program u glavi kako da se ponašaju u tom okruženju. Zato je teško naći način kako da se obuče da shvate naš haos.

Mi možemo shvatiti njihove stresove, oni nikada neće shvatiti naše. Njihovi stresovi su prirodna reakcija na okruženje. A šta su naši to je tema koja kada se reši i naši psi će biti sretniji...

Svaki povodnik samo fizički zadržava psa pod kontrolom vodiča, a gde je pas u tom trenutku u svojim mislima ili željama to ne možemo rešiti povodnikom, ma koliko on bio čvrst, lagan, debeo, tanak ili dugačak...

Psa možemo imati pod kontrolom samo ako ga imamo na "nevidljivom" povodniku...
Ta ljubav o kojoj govoriš, to su samo naše iluzije, pas radi sve samo zbog sebe a da pri tome nije svestan ni nas kao što nije svestan ni samog sebe. Psa kroz život nose samo njegovi nagoni, a sve ostalo se samo nama tako i drugačije čini.

Nema tu ljubavi, nema humanih emocija, to je samo naša projekcija stvari kakve bismo voleli da su.

A sve to stvaramo vođeni našim ljudskim kriterijumima, za lepo-ružno, dobro-zlo, čisto-prljavo, pravedno-nepravedno, istinito-lažno, ljubav-mržnja, skupo-jeftino, vredno-bezvredno... Mi stvari gledamo kroz te kriterijume i zato nam je teško i da razumemo bića koja žive bez tih kriterujuma. Pa onda još i odrastemo (prestanemo biti deca i prestanemo da verujemo da u televizoru žive mali ljudi). Kada to uspemo da prevaziđemo onda možemo da postignemo sa psom šta hoćemo...
Pas je stresna životinja, i zato je važno da malom štenetu pametnim treningom objasnimo da je stres sastavni deo života i da mu pružimo priliku da se sam nauči da se bori sa stresom i prevaziđe ga. Ako to propustimo onda često možemo da vidimo situacije koje nam izgledaju kao tuga i slično...

Isto je i sa decom, treba da ih pripremimo da se sami uhvate u koštac sa životom i bore se...

Da uzmem za primer igru sa lopticom.

Psi su rođeni da čuvaju svoju energiju. Previše trčanja za lopticom prouzrokuje stres jer je izazvano veštački. Kada psu bacamo loptice on se ne pokrene jer је srećan, kao što mi mislimo, već zato što mu је u prirodi da reaguje automatski na nešto što se brzo kreće i počinje da juri za tim. Mi mu pritiskamo dugme koje budi lovački nagon. Kod psa budimo nagon za opstankom i on juri da uhvati hranu. Pokrećemo ga da za kratko vreme lovi 50 "zečeva" a to je potpuno neprirodno.

Naravno da ne želim da kažem da ne treba da mu bacamo loptice. Suština i mog treninga se zasniva na takvoj vrsti ige. Samo želim da malo razjasnim šta se kod psa zaista dešava.

Tačno razumevanje stvari spada pod suštinu i osnove koje moramo da znamo kako bi znali šta radimo i kako bi došli do dobrih krajnjih rezultata.
to je slično kao sa decom. Da odrastu, da se socijalizuju, da nauce da se izbore sami kroz zivot. Da shvate da je sve sto se desava oko njih nešto normalno i da se ne plaše u raznim situacijama (zvukovi, objekti, ljudi, drugi psi, vozila, zgrade, beton, blato, klizavo...).

Pas je stresna životinja i važno je da se nauči da ga pobedi. Kad se sve to sredi i kada pas odraste psiho-fizički onda se može nešto i preduzeti oko konkretnih stvari.

Ako odemo u neki klub na trening a naš pas je u stresu jer oseća pritisak od okline kako onda može nešto da uči. Prvo što će se desiti je da će povezati "sedi" "lezi" "dođi" "donesi"... sa stresom i uvek kada to budemo tražili od njega vratiće se i stres.

Naravno da je veoma važna igra. Za mene štene i igra su sinonimi.

Mnogo pametne igre kroz koju ćemo ga polako usmeriti u pravcu u kome želimo i kroz igru mu izgraditi i stil života koji želimo. Kroz igru malo po malo tražimo da nešto uradi i tako će te radnje povezati sa igrom i uvek će ih rado izvršavati. Ne zato što mora, nego zato što hoće. Sve te radnje vremenom postaju sastavni deo igre i pas uživa u "sedi" "lezi"... kao da je to sama igra.

Kada kažem da je igra važna tu ne mislim da ga pustimo u park i da luduje sa drugim psima ili sma tumara po šumi.
Mi treba da se igramo sa njim i da vremenom prihvati da je sa nama veća žurka nego sa drugim psima. Onda se dobije taj "nevidljivi" povodac koji je jači od svih "vidljivih" ma koliko jaki bili....

Ako dete ujutru pustimo na ulicu i uveče ga uvedemo u kuću onda to dete brzo izgrađuje stil života da postaje "uličar", a kad to postane posle je kasno za sve, ulica je preča od svega. Ako dete usmerimo da troši energiju i da uživa, recimo, u nekom sportu onda od tog istog deteta dobijemo Novaka Đokovića ili Vladu Divca...
Pre nego što krenete sa obukom i sa jačanjem međusobnog odnosa između vašeg psa i vas važno je da znate šta ga motiviše i šta ga čini sretnim. Da biste razumeli kako on gleda na svet i kako komucira sa vama morate stvari sagledati iz perspektive vašeg psa. Morate znati nagone koji su odlika rase (ili mešavine rasa), morate otkriti njegovu personalnost i nivo energije koji je spreman da pruži. Kada sagledamo te aspekte znaćemo i njegov pogled na svet...

Upoznavanje psa je prvi korak u stvaranju dobre doživotne, međusobne veze.

Prvi korak je da napravimo plan igre, odredimo način i intenzitet treninga kao i nagradu kojom ćemo „plaćati“. To je veoma važno kako bismo izbegli moguće „frustracije“ prilikom rada.

Takođe treba znati gde je „maksimum“ vašeg psa i to se mora poštovati jer ako idemo preko toga postoji mogućnost da sve srušimo.
Tri mala saveta:
1. igraj se sa svakim štenetom posebno.
2. Neka plen, kada radiš sa malim štenetom beži po zemlji, još je rano da krpu dižeš visoko. Nemaju još motoriku za to. Vuci ga po zemlji još neko vreme. I radi kratko minut dva i prekini. Prekini kada je najbolje, nemoj da ti štene prekida treninge tako što se zasitilo. Imaš vremena.
3. Ako menjaju zube bolje malo sačekaj sa ugrizima, nije dobro da dožive neprijatnosti kada grizu, mogu taj bol da povežu sa plenom pa da se stvori averzija. Dok se zubi ne srede, radi nešto sa hranom, uči na povodac i socijalizuj.


Kliker trening je način obuke pasa (i ostalih životinja) sa kojim je moguće dobiti skoro svako ponašanje koje želimo. Pa tako sa tim metodom možemo dobiti izvanredne rezultate i u ring dresuri.

I za dobru ring prezentaciju je potrebno prvo psa potpuno opustiti da izgleda sretan i zainteresovan kao Gamon ovčar na prethodnim filmovima. Kada je pas opušten i ne oseća pritisak od vodiča i okoline onda uši mogu biti podignute, rep može biti podignut, oči mogu biti "bistre"...
Kod kuće ja pas potpuno opušten, ne oseća nikakve pritiske i može da se potpuno posveti radu.
Kada promenimo mesto pas oseća pritisak okoline i koncentracija opada.
Isto je i sa nama. Kod kuće smo "kul" a već kad odemo na neko drugo mesto malo smo "stegnuti".

Treba raditi na tome. Na primer: Ako pas kod kuće stoji na lopticu 10 sekundi onda na novom terenu treba poceti sa sekundom ili dve i nagraditi, pa ponovo, pa ponovo, pa ponovo, pa kad vidimo da se malo opustio onda povećati za sekundu, pa još malo, pa još malo. Sve treba raditi korak po korak. Menjati mesta treninga, uvesti otežavajuće faktore (zvukovi, ljudi, drugi psi, objekti, dodirivanje psa).

Na kraju trening treba da je 30-50% teži od situacije na izložbi. ako pas stoji pri takvom teškom psihičkom opterećenju onda mu je izložba "mačiji kašalj"

Kod promene terena uvek na početku treba smanjiti kriterijum koji ćemo nagrađivati.

Nemoj nikad tražiti više nego što pas može ma koliko ti sam želeo da se to desi. Poštuj psa i njegove trenutne mogućnosti da bi kasnije dobio više, ako to ne uradiš možeš lako srušiti sve.
Dobri temelji su uslov da kuća bude stabilna...

Ako vidiš neki problem kod psa onda ga možeš rešiti samo ako ideš u problem a ne da bežiš od njega.

Da bi se problem rešio prvo se on mora tačno razumeti i objasniti. Kada znamo odakle problem dolazi onda ga možemo i rešiti...
Kliker trening kaže: Kada pas uradi neko ponašanje klikom označimo to ponašanje i nagradimo.
Rad sa štenetom dosta zavisi od toga kakav će ono imati svakodnevni život. Da li će biti kućni ljubimac, sportski pas, lovački, čuvar, izložbeni...

Kada to znamo onda ga i usmeravamo u tu stranu. Budimo neke nagone, neke pokušamo da gasimo... Ukratko "deformišemo" ga u tu stranu...

Za sve štence postoji nešto što se zove "dobri temelji", ili dobra osnova za dalji nekakav rad sa njim i uopšte da se pas dobro "uklopi" u okolinu.

Kako ćemo to uraditi, postoji više metoda rada.
ećina ljudi se primi na bum naslove tipa "dresiran pas za 21 dan", "perfekt dog for one weekend" i td. To je isto kao i "kurs akupunkture za 15 dana".
U kinologiji je slično kao i u astrologiji. Postoje majstori astrologije, a postoje "baba Vange" koje koriste ljudske slabosti ili nesreću i dobro zarade prodajući maglu.

Ring dresura: Možda je bolje da kažemo priprema psa za izložbe, malo to dresura asocira na neke ružne slike.

Neko je, ako se dobro sećam objasnio da je dresura učenje pasa prisilnim metodama, pa me to stalno asocira na one bičeve i štapove kojima se tuku životinje u cirkusu.

Ako smo zainteresovani da psa dobro prezentujemo na izložbama onda prvo treba da dobro razumemo šta to znači.

Za mene to znači da svog psa što bolje vizuelno prezentujem sudiji.

Da bi pas vizuelno lepo izgledao nije dovoljno samo da ga se on lepo postavi, potrebno je da on bude i u dobrom mentalnmo stanju, jer pas koristi govor tela da bi komunicirao sa okolinom. (lako uočljivi primeri su položaj ušiju i repa). Šta to znači: Ako je pas uplašen može da podvije rep između nogu ili da spusti uši ili uglavnom oboje, a to daje veoma ružnu sliku. Ono što hoću da kažem je da je kod psa u uskoj vezi njegovo trenutno raspoloženje i eksterijerni izgled.

Ako to prihvatimo kao tačno onda treba da radimo i na jednom i na drugom problemu.
Da bi pas lepo izgledao prvo treba da je opušten što znači, da skratim, treba ga, dok je mlad dobro socijalizovati (socijalizaciju treba pravilno razumeti). Kada smo to rešili onda treba raditi na njegovoj dobroj fizičkoj prezentaciji.

Ja lično volim da koristim kliker trening za takvu vrstu rada. Kliker trening je odličan metod jer možemo psu da objašnjavamo veoma precizno šta od njega tražimo...

Takođe je važno da se pas ne izlaže dok nije spreman za to jer lako može da poveže izložbu sa nečim neprijatnim a to nam neće bašmnogo pomoći.

Ionako je izlaganje pasa veliki stres kako za psa, tako i za vlasnika pa ako ga ne spremimo za te teške momente nećemo biti baš presretni...
Ako pođemo od toga da pas radi sve zbog sebe i samo zbog sebe, onda će i da radi nešto za nešto.
Ako pas voli dobru salamu onda mu tu salamu i serviram skoro pod nos. Ja pođem od toga da mi pas ne veruje u početku baš previše, a i ne značim mu baš previše. Ponavljanjem on mora to da sam shvati. Pošto mi ne veruje previše, ja "pare" stavim na sto da su vidljive i umalo dostupne. Salama je u kantici skoro na dohvat ruke i kažem mu sledeće: Evo pare su tu kad mi ti daš svoju "robu" ja ću platiti. Pas uradi, salama poleti iz kantice. Na primer ono što ja prvo tražim od psa to je samo mala koncentracija na mene i ignorisanje svega okolo šta se dešava. To je prvi nivo.


Klikati možeš sve, bukvalno sve. Treba da ideš malo dalje sa kliker treningom nego što to amerikanci objašnjavaju i klikaju samo određene fizičke radnje. Ja klikam i emotivna stanja psa. Kad uspravi uši, na primer, i vidim da je "cool" ja kliknem i nagradim.

Prvi trening "sa kanticu" što bi rekli Crnogorci, isklikaj samo da pas dobije hranu posle klika nekoliko puta i poveže klik zvuk i hranu.

Onda klikaj svako prisustvo psa blizu tebe. Nema veza koliko ono bilo "lepo". Čak i ako se slučajno desi da je pas pored tebe klikni i plati. Neka on "konta" šta se dešava. Budi "suvi" posmatrač, ne zovi ga ne motiviši ga, ništa, samo posmatraj i čekaj. Ponašanja koja ti se ne sviđaju ignoriši a ona koja ti se sviđaju klikaj i plaćaj.
Ako vidiš da je samo pomislio da krene do tebe "hvataj" to i plaćaj.
Nemoj da ideš za psom, nego baš kontra, idi od njega i ignoriši ga (gledaj svoja posla). Kada on pokaže neki interes, plaćaj. On mora da pokaže interes, ne ti. Nije isti efekat kada ti tražiš i kada ti se nešto nudi...

Svaka finalna radnja ima više elemenata u sebi, ako odmah hoćeš da dobiješ sve elemente često je teško za psa.

Podeli radnju na elemente i izgrađuj jedan po jedan. Takođe kriterijume do "finalnog proizvoda" podeli na nivoe.
Sa kliker treningom svaka greška se prašta, tako da možeš biti opuštena, ako nešto klikneš pogrešno to ne znači ništa nego da si platila za nešto što ne želiš. Nećeš više to plaćati pa pas to neće ni raditi. Ne ostavljaš nikakve "ožiljke" na psu.
Rezultat treninga vidiš tek kada napraviš sledeći trening. Psu treba i malo odmora da to sve "svari".

Ne treba da te "ponese" dobar rezultat pa da preteraš sa treningom. Neće on ništa zaboraviti ako se napravi pauza od dan, dva. Ne zaborave ni posle godinu dana...

Kad dobiješ najbolji rezultat na tekućem nivou kriterijuma prekini trening neka ga pas zapamti i napravi igru i opuštanje...

Daj ubaci malko filinga, nemoj pitati za "recept", nema ga. Nauči dobro kliker tehniku i kliker filozofiju i "piči".

Pas ćete sam voditi svojim kapiranjem.... Kao seks, prepusti se trenutku i odreaguj na pravi način...
Evo: kao i kantica u početku, pa posle kantice torbica sa hranom, pa posle torbice hrana u džepu... "korak po korak"
Tako i sa lopticom, prvo je ovde, da bude siguran da plaćam, pa posle na leđima, kada mi već veruje da sam dobar i fer platiša...


Nije cilj da pas traži lopticu nego da napravi ponašanje koje ti hoćeš (u ovom slučaju, hod uz levu nogu, kontakt sa vodičem, energija, relaksiran paradni korak... a loptica dolazi kao nagrada tog ponašanja...
Velika je greška ako je pas skoncentrisan na kanticu sa hranom ili na lopticu onda te on ni ne "primećuje" nego je u "nekom svom svetu" i nije "PRISUTAN" prisutnost psa je od ključne važnosti za uspeh. Ako ga nose nagoni onda izvori nagona moraju stalno biti i prisutni. Ako ga nosi "ponašanje" onda izvore nagona možeš "odložiti" dok mu klikom ne kažeš "gotovo"....

Takođe je važno da se zna da pas kada je u nagonima teško da može da razmišlja trezveno on je tada u afektu, a u afektu se ne zaključuje, ne uči se i nema samokontrole. Takođe psi sa jakim plenom ako su u nagonima često koče telo i "ružno" hodaju. Neki sroz "odlepe"...
Evo jedan primer kliker filozofije bez "klasične kliker tehnike".

Ovaj pas treba na kraju da na svaku pretnju od strane neznanca, a po izdatoj komandi odgovori aktivnim napadom.
Markirant mu preti i izaziva "strah" kod psa. pas se oseća ugroženim, i pošto je mlad i početnik pokušava da nađe izlazak iz konflikta. On pokazuje tri ponašanja: pasivno rešavanje problema (za trenutak se povlači) markirant to ignoriše i nastavlja sa pritiskom. Zatim pokušava sa pomirljivim signalima koje markirant takođe ignoriše i nastavlja da preti. Kada je pas pokazao aktivnu odbranu markirant "klikne" i pobegne (pretnja prestaje). Pa opet sve isto. Pošto se neželjeno ponašanje nije potvrdilo a željeno je dalo rezultate, željeno ponašanje smo ojačali. Na filmu su prvi koraci, pa je sve još u "pelenama". Ali čim pas savlada jedan nivo, markirant prelazi na viši i traži još više "žestine" tako što malu žestinu ignoriše (sada nam je mala žestina prešla sa željenog u neželjeno ponašanje). Potvrđuje se "malo žešće". Uskoro će i "malo žešće" postati neželjeno a željeno će biti samo "eksplozija" na komandu "čuvaj"...
Ovde sam hteo da naglasim ljudima koji počinju da uče ove stvari da je veoma važno da vide i razumeju razliku između rada na fokusu i opoziva na signal. Koliko sam razumeo ranije postove tu je mala zbrka.

Opziv na signal je takođe kliker filozofija, ali se malo razlikuje kliker tehnika. Tu se primenjuje tehnika koju koriste neki "klikeraši" a koji ubacuju signal odmah posle nekoliko ponavljanja.

Rex je na nekoliko koraka od tebe, kažeš "Rex" i čekaš, čim je krenuo "klik" i sačelaš ga sa nagradom u ruci. Kad pojede, uzmeš drugu salamu i baciš. Čim je, skoro progutao, ide opet "Rex" i čim krene klik. Nekad je u početku velika pauza između "Rex" i ponašanja psa, ali se isplati čekati.

Neke pse ne možemo dočekati ako su slobodni, tu uzmemo 5 metara povodac vezemo oko stomaka (da su nam ruke slobodne) i radimo isto. Povodac nije sredstvo uticaja nego samo ograničavač kretanja psa. Povodac može da zameni i neka ograda 5x5 metara ili 10 x 10 metara.

Kao i sve ostalo i ovo treba raditi prvo na potpuno poznatom terenu pa postepeno pojačavati nadražaje okoline...

Veoma je važno da napomenem da kvalitet hrane kao nagrade je jako bitan.

Ja nikad ne koristim "keksiće" iz pet šopova, frolik i ostale zamene za pravu salamu ili meso.
Smatram da je to nagrada veoma niskog intenziteta.
Mnogi vole da je koriste jer je mnogo zgodnija za upotrebu, ne prlja ruke i džepove.

Rad sa psima je "prljav posao" i ko neće da se prlja neka menja sport i neka ide da igra šah.

Kada idemo da pecamo, na udicu stavljamo ono što riba voli, a ne ono što je nama "zgodno za upotrebu"
Prvo malo "vodimo" psa sa hranom u prstima. Kada napravi korak-dva dozvolimo mu da uzme.



Zatim hodamo i posmatramo psa i kada dobijemo ponašanje kliknemo i platimo.







Na ovom početnom nivou ne tražimo da pas ispuni sve kriterijume koji moraju biti zadovoljeni u finalnom rezultatu. Za sada tražim samo da je pas sa leve strane, da je pozoran na mene, da je pun energije i da ignoriše okolinu (sabrano sve ovo znači da je pas "PRISUTAN"). Naravno samo korak ili dva i platim. Ako pas "napusti ponašanje" ignorišem i ne zaustavljam se, kada se vrati ispuni početne kriterijume kliknem i platim.
Prvo napravimo da pas ide pored noge bez jakih pritisaka okoline.



Zatim, kada je sve uznapredovalo, ubacujemo razne pritiske koji opterećuju psa. Na ovoj slici se vidi kako dominantan muškarac pritiska psa svojim stalnim "piljenjem" i paralelnim kretanjem u istom pravcu.


Lajanje je takođe moguće dobiti kliker metodom. Mnogi treneri to osporavaju jer smatraju da pas kada oblajava markiranta treba da je zapravo ljut na njega da bi to lajanje bilo dominantno.

Ako pametno, kliker treningom, pomerajući korak po korak kriterijum tražimo sve više i više možemo doći do istog rezultata ali je razlika što je pas u potpuno drugačijem mentalnom stanju. Ako izgrađujemo lajanje iz stvarnog konflikta između psa i markiranta onda je pas u afektu i stresu i lako može, na neki način, da "probije" jer je to ogroman pritisak na psa.

Klikajući u početku bilo kakav zvuk koji proizvede pas (često samo kratko tiho cviljenje od želje), pa zatim tražimo sve više i više, možemo na kraju doći do situacije kao na slici gde lajanje izgleda veoma "ozbiljno", ali je razlika što pas ovde samo "glumi" da je "ljut".



Jedini kriterijum koji klikamo je lajanje sve ostalo za sada nas ne interesuje (položaj psa, ugao u odnosu na markiranta...)

Kada smo dobili "agresivno i intenzivno lajanje i kada smo izgradili vremensku dužinu lajanja onda tražimo od psa da sve to uradi ali i da sedi dok laje.



Kasnije ćemo to sedenje i lajanje prebaciti da pas laje, sedi ali i da pumpa prednjim nogama...

Kod preskakanja prepreke, u početku je jedini kriterijum da pas pređe preko nje. U početku je to veoma mala visina. Ako se pas oslanja na prepreku to treba zanemariti dok se pas malo ne opusti i ne ukapira da je preskok cena salame. Kada je već malo poodmaklo onda ignorišemo oslanjanje na prepreku i plaćamo samo "čist" preskok (dozvolite psu da to može da uradi tako što će visina prepreke biti dovoljno mala). Ako se pas ipak stalno oslanja na prepreku ubacite međukriterijum i kliknite kada se samo "lako" osloni na nju pa onda pređite na "čist" skok. Kasnije povećavamo visinu. Ako se javi problem kod veće visine opet skinite kriterijum oko oslanjanja na prepreku i neka kriterijum bude samo prelazak preko prepreke.







Ja sam skinuo sve kriterijume osim sedenja na stolici. Čak sam zanemario i drhtanje psa dok sedi, samo da dobijem bilo kakvu početnu sliku. Ovo je za psa veoma težak zadatak je je stolica od mekane plastike, lagana i veoma lako pas može da izgubi ravnotežu i padne, pa mu treba dozvoliti i dati mu vremena da savlada tehniku.

Kasnije sam tražio da to sedenje na stolici ima i nekakvo vremensko trajanje.



Kada se pas počne penjati na stolicu i ostajati na njoj potpuno opušteno, sačekamo kratki trenutak kada skrene pažnju sa "magične kantice" i napravi kontakt sa mojim očima kliknem i platim.

Evo nekoliko primera, koji možda u prvi mah nemaju veze sa radom sa štenetom, ali odlično objašnjavaju kako da koristimo kriterijume i kako da korak po korak izgrađujemo "finalni proizvod".



To je otprilike kliker filozofija.

Nema nigde bodljikave ogrlice, nema ni obične na davljenje, nema čak ni povodnika. Ovako izgrađujemo "nevidljivi" povodnik, koji je, da napomenem još jednom mnogo, mnogo jači od bilo kakvog pravog povodnika, ma koliko on bio jak...

Veoma je važno za početnike da pokušaju da nešto naprave bez povodnika. Kada nemate povodnik kao soluciju za rešenje "problema" onda ste primorani da razmišljate kako da napravite tu unutrašnju vezu sa psom, odnosno kako da ga vodite "nevidljivim" povodnikom koji je jedina prava neraskidiva veza između vas i vašeg drugara...

Probajte, nije važan krajnji rezultat koji ćete dobiti, ne razmišljajte o njemu, razmišljajte samo o putu kako doći do njega. Razmišljajući samo o putu kojim idete izgrađujete sebe. Cilj će sam po sebi doći...

Kroz ove primere sam pokušao da objasnim suštinu, kada se shvati suština onda je sve ostalo rutina...

#3: Re: Dresura pasa Autor: BorcaninLokacija: Borca - Beograd PošaljiPoslato: Pet Dec 10, 2010 11:35 am
    ----
Pa ja psa i ne moram da vodim na dresuru kada sve imam ovde. Laughing

Dok je jos bila mala naucio sam je da sedne,donese lopticu,dodji kada je zovem,ode u boks,kada se ide u stenju dodje da joj stavim ogrlicu...

#4: Re: Dresura pasa Autor: psycho3pLokacija: Pancevo PošaljiPoslato: Pet Dec 10, 2010 1:22 pm
    ----
to je i najbitnije (bar meni)..

samo nikako ne mogu da je odviknem od skakanja po ljudim xD

#5: Re: Dresura pasa Autor: BorcaninLokacija: Borca - Beograd PošaljiPoslato: Pet Dec 10, 2010 7:44 pm
    ----
Pa i jeste.

Moj pas ne skace po ljudima,skace okolo sto je bit da ne prlja sapama.Inace kada je pustena,a jos mrak ogradu bi razvalila dok neko prolazi Smile .Zato je nocu zatvorena....

#6: Re: Dresura pasa Autor: psycho3pLokacija: Pancevo PošaljiPoslato: Pet Dec 10, 2010 8:18 pm
    ----
i moja je zatvorena nocu, ali ne zbog ograde (nemam je xD) nego da mi ne bi prekopala celo dvorishte haahhaha

#7: Re: Dresura pasa Autor: BorcaninLokacija: Borca - Beograd PošaljiPoslato: Pet Dec 10, 2010 8:36 pm
    ----
A sto se kopanja tice da ne pricamo...

#8: Re: Dresura pasa Autor: enadajanaLokacija: negde daleko PošaljiPoslato: Pet Dec 10, 2010 9:27 pm
    ----
Ovo je tako korisno ali treba malo vise vremena da se procita.Svaka cas Psycho

#9: Re: Dresura pasa Autor: psycho3pLokacija: Pancevo PošaljiPoslato: Pet Dec 10, 2010 10:28 pm
    ----
jako korisno, jeste dugo, ali vredi prochitati..mnogo dobrih stvari moze da se nauchi Smile

#10: Re: Dresura pasa Autor: Lana PošaljiPoslato: Sub Apr 07, 2012 6:47 pm
    ----
Meni je baka rekla da je vazno da mu dam pre dresure malo hrane, a posle kada nesto dobro uradi da mu dam jos i takoo....

#11: Re: Dresura pasa Autor: Sandra PošaljiPoslato: Sub Apr 07, 2012 8:07 pm
    ----
Ima mnogo nacina...



-> Razno

Sva vremena su GMT

Strana 1 od 1