Ris (obicni)

Obicni ris ili evrazijski ris je najveca macka u Evropi pa i na srpskom tlu. To je vrsta iz roda risova unutar porodice macaka. Kad se u Srbiji kaze "ris", u pravilu se misli upravo na ovu vrstu...

Obicni ris je znatno veci od ostalih vrsta risova. Duzina tela im je do 1,30 m (uz dodatak repa od 11 do 25 cm) a u ramenima su visoki oko 65 cm. U srednjoj Evropi, zavisno od podrucija gde zive, prosecno su teski od 20 do 26 kg (krajnje vrednosti su 12 do 37 kg). Zenke su s prosecnom tezinom od 17 do 20 kg (krajnosti su 12 do 29 kg) znatno lakse od muzijaka. Zajednicko svim vrstama risova su siljaste usi s cuperkom dlake na vrhu i kratak rep. Krzno im je zuckasto do sivo smedje i cesto prosarano tamnijim pegama do eventualno prugama. Sare zavise od okoline i od podrucija do podrucija su razlicite. Ova vrsta ima izrazene cuperke, duze dlake na obrazima. Imaju vrlo ostar vid i istaknut sluh koji im omogucava da lako otkriju plen. U vecini aspekata, ponasanje risa podseca na ponasanje leoparda. Uglavnom zive samackim zivotom, iako ponekad nekoliko risova zivi zajedno. Vrlo su divlji i obicno ih je tesko videti u prirodi...

Ris je samotnjak koji lovi pre svega u sumrak i nocu. Spektar njegove lovine su mali i srednje veliki sisari, ptice, zecevi, kunici, veverice, zmije, ali i veci sisari poput divokoza, srna pa cak i irvasa, zavisno od toga koje vrste zive na njegovom stanistu. Necujno im se prikrade strelovitom brzinom, skoci na njih i srusi ih na tlo. Nakon sto pojede svoj plen, odlazi da se odmori u svoje skroviste. Vrlo se retko poneka jedinka specijalizira na domace zivotinje kao sto su koze ili ovce. Lovi tipicno kao sve macke: prikrada se iz zasede, zaskoci lovinu ili je sustigne u kratkom trku (najviše do 20 m).Zrtvu ubija zubima i kandzama. Ris veoma efikasno ubija odabrane zrtve zahvaljujuci savrsenoj koordinaciji izmedju mozga i kicenki - "senzora" smestenih u usima, narocito nocu, jer dobro vidi (6 puta bolje od coveka) zahvaljujuci mogucnosti adaptacije zenica na svetlosne uslove. Ris vidi crno belu i kolor sliku. Sitnije zrtve jede cele, a krupnije odvlaci na skriveno mesto, gde najpre jede meke delove, pa onda ostatak, kozu ne cepa i ne lomi krupnije kosti. Nepojedenu zrtvu obelezava mokracom i lepljivom pljuvackom. Vraca se na skriveni nepojedeni plen, a kada je uznemiren napusta i sveze ulovljeni plen. U oskudnici jede i sumske plodove. Cesto menja svoje prebivaliste prateci srne u njihovim migracijama, kojima se hrani. Zabelezeni su i vrlo retki napadi na ljude koji su se dogodili skoro iskljucivo u samoodbrani. Dnevno prelazi od 5 do 25 km. Uglavnom ide istim prolazima. Ponovo posecuje neku teritoriju tek posle 7-10 dana. "Svoju" teritoriju obelezava mokracom i izmetom. Svoju teritoriju ne napusta, osim u vreme parenja, u vreme sezonskog seljenja izvora hrane ili kada je proganjan od strane lovaca...

Muzijak i zenka se srecu samo kratko radi parenja izmedju januara i aprila. Nakon skotnosti od deset nedelja, zenka koti dvoje, troje mladunaca na nekom mirnom mestu i oni ostaju uz majku do sledećeg proleca. Smrtnost mladunaca je vrlo velika, tako da samo oko polovine mladunaca dozivi godinu dana. Ocekivani zivotni vek im je 10-12 godina, ali postoje i izvestaji o jedinkama koje su dozivele i dvadesetcetiri godine...

Ris je najveca evropska macka zastupljena sa dve podvrste: severna, koja je krupnija, a zivi na Balkanu, Rumuniji, u Slovackoj (Karpati) i u Rusiji do Urala i Kavkaza, i juzna, koja je sitnija, a zivi na Pirinejskom poluostrvu. U Srbiji je vrlo proredjen, pa je pod stalnom zabranom lova, a naseljava Sar planinu, Koritnik, Prokletije, Mojstirsko - Draske planine, Nacionalni park "Tara", Nacionalni park "Djerdap", Severni Kucaj - Miroc, Deli Jovan, Juzni Kucaj, Staru planinu, Rtanj, Ozren, Devicu, a njegovo prisustvo je registrovano i na drugim lokalitetima u Srbiji (Deliblatska pescara, Sicevacka klisura, Mokra gora, kanjon Tresnjice, kanjon Uvca, Ovcarsko - kablarska klisura, Sokolske planine, Svrljiske planine...). Areal rasprostranjenja je nekad bio vrlo sirok, od Atlantskog do Tihog okeana. Brojnost mu je danas veoma mala, pa se u nekim zemljama vrse napori za njegovo ponovno naseljavanje. U Srbiji je zakonom zasticena vrsta, usled male velicine populacije. Redovan lov na risa nije dozvoljen. Primerci su pronadjeni i u Vojvodini. Stanovnik je gustih suma i recnih klisura koje se prostiru na 1000 do 1500 m n.v. Zauzima teritoriju od 5 do 100 km...

Evo slikica...