Svet Zivotinja
 
_TOGGLE
Sadržaj

_TOGGLE
Mini Chat
vorotovici: kako se ubacuju slicice?
20-Nov-2017 21:46:45
Miki.PoLo: Uh ovo bas i nije aktivno
07-Oct-2016 16:58:04
Miki.PoLo: Ehe
07-Oct-2016 16:57:38
Lgk|S: Sta imaa??
04-Jan-2016 13:20:36
Lgk|S: Caoo
04-Jan-2016 13:15:06
gelfino: propade nam forum Sad
26-Jul-2015 14:05:04
szdanijela: kako nam je nekad bilo lepoooo. nedostajete ..... <3
17-Jan-2015 12:40:32
Andjela: Cao ima li koga za dop?
20-Sep-2014 18:02:25
iskica: caoo Surprised
07-Sep-2013 11:44:23
Marcus: Biljo pa cekas se da ga pokrenes Smile
26-Aug-2013 21:38:51
Shout History
Only Registered Users can Shout
Create/Login

_TOGGLE
Informacija o članu

Dobrodošli Anonimni

Nadimak
Šifra

Članovi:
Najnoviji: Njops
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 906

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 45
Ukupno: 45
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Forumi
03: Forumi
04: Forumi
05: Forumi
06: Forumi
07: Forumi
08: Forumi
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Forumi
13: Forumi
14: Moj nalog
15: Forumi
16: Forumi
17: Moj nalog
18: Forumi
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Forumi
23: Moj nalog
24: Forumi
25: Forumi
26: Forumi
27: Naslovna
28: Forumi
29: Moj nalog
30: Forumi
31: Forumi
32: Forumi
33: Forumi
34: Forumi
35: Moj nalog
36: Moj nalog
37: Forumi
38: Forumi
39: Forumi
40: Forumi
41: Forumi
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: Moj nalog

Online uprava:

Nema upravnih članova online!

Forumi › Ostalo › Razno › Zanimljive price o zivotinjama

Zanimljive price o zivotinjama


Sve ostale teme koje nisu našle mesto u drugim podforumima
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu    Forum Razno

Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Bolba
Urednik


Pridružio se: Okt 26, 2011
Poruke: 386

PošaljiPoslato: Sub Nov 05, 2011 12:17 am    Naslov: Zanimljive price o zivotinjama Odgovori sa citatom

Evo jedne zanimljive price o psu.
Donovan nije bio jedan od onih pasa heroja koji se pojavljuju na naslovnim stranicama novina. Nikada nije spasao dete iz reke. Nikada nije lavežom uzbunio porodicu za vreme požara. Nije bio šampion na izložbama ili radnim takmičenjima. Donovan je bio sasvim običan pas.

I njegovi vlasnici su bili sasvim obični ljudi: porodica sa dvoje dece i nekoliko mačaka, koja je odlučila da nabavi i psa. Roditelji su verovali da će se deca obradovati. I tako je stigao - mali mešanac sa klempavim ušima i vlažne njuškice.

Otac je napravio malenu kuću i smestio je u zadnjem dvorištu. Kupio je za Donovana i nov lanac. Složio se sa ženom da će psu biti sasvim dobro i napolju. A tako bar neće morati da brinu o šteti koju štene napravi u kući i neće imati dlake po nameštaju.

I tako, kada dolaze gosti, oni ne znaju da porodica ima psa. Kako bi i znali, kada je stalno vezan pozadi u dvorištu. Kao da ne postoji. Deca nisu mogla da se sete da li su ga poslednji put šetala prošle nedelje, ili nedelje pre.

Donovan je živeo na dva metra dugačkom lancu. Kopao je rupe da bi nekako otklonio dosadu. Kopao je i kopao u svom malom delu dvorista, koliko god je kratki lanac mogao da se ispruži.

Oh, ali oni su dobro brinuli o njemu. Gospođa je coktala i vrtela glavom, pričajuci kako neki ljudi zlostavljaju svoje pse. Ona nije mogla da razume kako neki ljudi umeju da budu okrutni. “Mi nikada ne izgladnjujemo našeg Donovana”, govorila je ponosno, i to je bila istina - nije bio totalno zapostavljen. Dobro su ga hranili. I nije tačno da su ga stalno ignorisali - kad god bi zalajao, neko bi izašao da viče na njega.

Četrnaest godina je Donovan živeo u zadnjem dvorištu, vezan za kratak lanac. Dobijao je svoje obroke svake noći, ali uvek je bio gladan ljubavi. I jednog dana uspeo je da pobegne iz tog sveta u kojem postoje samo lanac, i kućica, i rupe, i da otputuje u pseći raj.

Donovan, nažalost, nije izmišljen lik. Niti su to njegovi vlasnici. Nedugo nakon njegove smrti, otišli su u lokalni azil da se raspitaju o mogucnosti dobijanja novog psa. Kažu, nedostaje im njihov Donovan. Kuce
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Bolba
Urednik


Pridružio se: Okt 26, 2011
Poruke: 386

PošaljiPoslato: Sub Nov 05, 2011 12:19 am    Naslov: Re: Zanimljive price o zivotinjama Odgovori sa citatom

Evo jos
Živeo je na kraju sela stari Bobilj. Imao je svoju kolibu i psa. Išao je po selu, skupljao kore hljeba i hranio se tako. Nikada se Bobilj nije razdvajao od svoga kučeta, i imalo je ono od milošte nadimak Drug. Pođe Bobilj kroz selo, lupa ispod prozora, a Drug stoji kraj njega, repom maše. Kao da čeka svoj dio. Reknu Bobilju ljudi: "Bolje da makneš, Bobilje, svoje pseto, jer se ni sam ne možeš prehraniti". Pogleda Bobilj svojim tužnim ocima, pogleda - ništa ne kaže. Vikne svoga Druga, otiđe od prozora i ne uzme koricu hljeba.
Sumoran je bio Bobilj, rijetko je sa kim razgovarao.
Otpočne zima, dune srdita mećava, zakruži sniježna prašina, nabreknu debeli smetovi.
Ide Bobilj po smetovima, poštapa se, probija od kuće do kuće, a Drug trči uz njega. Pripija se uz Bobilja, gleda ga samilosno u lice i kao da hoće da izusti:"Nikome mi nijesmo potrebni, niko nas neće prigrliti, sami smo ja i ti". Pogleda Bobilj psa, pogleda - kao da pogađa njegove misli - i tiho, tiho rekne: -Samo ti, Druže, mene ne ostavi.
Korača Bobilj s kučetom, dogega se do svoje kolibe, a ona stara, negrijana. Pogleda zemljanu peć, pogled prošara po svakom kutku, a drva - ni ćepanice. Pogleda Bobilj Druga, a ovaj stoji - čeka šta ce reći domaćin. A Bobilj će tek nježno: Upregnuću te, Druže, u sanke pa ćemo poći u šumu, nabraćemo tamo granja i pruća, pa ćemo dovući. založicemo kolibu, ugrijaćemo se nas dvoje kraj pripećka.
Upregne Bobilj Druga u sanke, dovuče granja i pruća, ugrije legalo, zagrli Druga, pomazi. Zamisli se Bobilj kraj pripeka, počne se sjećati prošlosti. Ispriča starac Drugu svoj život. Ispriča o sebi tužnu povijest i s bolom doda:"Ti, Druže, ništa ne odgovaraš, ne zboriš ni riječi, ali tvoje su sive oči pametne...Znam,znam... ti sve razumiješ“.
Umori se mećava od jaukanja. Prorijede se vijavice, zašumi kaplja sa krova. Tope se snjegovi, slivaju. Vidi Bobilj - prolazi zima, vidi i s Drugom razgovara:"Živnućemo , Druže, s proljeća“.

Zaigra crveno sunce, požure odmah potoci-praporci. Gleda Bobilj s prozora, pod prozorom se već zemlja crni. Nabreknu na drveću pupoljci, zamiriše na proljeće. Samo godine Bobilja varaju, samo vlaga proljećna starca probija. Počeše noge njegove klecati, kašalj je grudi gušio, krsta su boljela, čupala, a oči su se već sasvim zamutile. Otopi se snijeg. Zemlja se osuši. Pod prozorom se razlista bijela vrba. Samo je starac rjeđe izlazio. Ležao je na krevetu, nije mogao sići. Silazi Bobilj s mukom, siđe, zakašlje se, zatuži, Drugu kaže: „Rano smo, Druže, ja i ti onda nagađali. Skoro će, bogme, i smrt moja; samo umrijet, tebe ostaviti - najteže mi je“.
Zanemogne Bobilj, ne ustaje, ne silazi, a Drug od kreveta ne miče. Osjeća starac - smrt se približava, osjeća to. Druga grli, gorko plače: "Kome, Druže, da te ostavim. Ljudi su nam svi tuđi. Živjeli smo ja i ti...cijeli život zajedno proveli, a smrt nas rastavlja. Zbogom, Druže moj dragi, osjecam da se približava smrt, dah se i grudi lede. Zbogom...pa izađi na gorb, sjeti se svoga starog prijatelja“.
Zagrli Bobilj druga oko vrata, čvrsto ga pritisnu na grudi, zadrhta i duša se vinu. Mrtav Bobilj leži na krevetu. Shvatio je Drug da mu je gospodar umro. Ide Drug iz kuta u kut - ide, tuži. Priđe Drug, onjuši umrlog - onjuši - žalosno zalaje.
Počeše ljudi govoriti među sobom: što li to Bobilj ne izlazi? Sporazumijevši se, dođoše - viđeše - ustuknuše. Mrtav Bobilj leži na krvetu, u kolibi zadah mrtvački - kužni. Na krevetu sjedi pas, šćućuren.
Uzeše ljudi mrtvaca, spremiše, okupaše - u kovčeg staviše, a pas od umrlog ne odmiče. Poniješe mrtvaca u crkvu, Drug pored njega. Ćeraju psa od crkve, ćeraju u hram ne puštaju. Probija se Drug, valja se na crkvenom pragu, zavija od tuge i gladi, na nogama se ljulja.
Doniješe mrtvaca na groblje, doniješe - u zemlju zakopaše.Umro je svima nepotrebni Bobilj i niko za njim ne zaplaka.
Zavija Dug na groblju, zavija - šapama zemlju razgrće. Hoće Drug da otkopa svog starog prijatelja, da otkopa i da s njim zajedno legne. Ne silazi pas s groba, ne jede, tuži. Izdade Druga snaga, ne diže se, ustati ne može, drhtaj mu prođe niz leđa,opušti Drug glavu, opušti, tiho uzdrhta i precrče na grobu....
Zašaptaše na huci cvjetovi, ispričaše pticama divnu povijest o prijateljstvu. Doleće na grob kukavica, sjede na žalosnu vrbu. Sjeđela je kukavica, tužeci žalosno nad grobom... Kuce
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Bolba
Urednik


Pridružio se: Okt 26, 2011
Poruke: 386

PošaljiPoslato: Sub Nov 05, 2011 12:11 pm    Naslov: Re: Zanimljive price o zivotinjama Odgovori sa citatom

Evo i par prica o mackama Maca
Rođena sam jedne vedre proljetne večeri u podrumu jedne stambene zgrade.
Uz još 3 braće ja sam se rodila posljednja i najslabija. Možda me zbog toga majka
najviše mazila, prala i tetošila. Sjećam se topline njezina tijela, hrapava jezika i
slatkog mlijeka koje smo hlapljivo gutali jer je ono značilo život.
Danima se samo nakratko odvajala od nas , kako bi nešto brzo pojela i onda se
vraćala i primala nas u svoj topli zagrljaj.
Nakon 2 tjedna s mukom smo počeli otvrati oči, radoznalo promatrali
«naš podrumski svijet» koji nas je okruživao.
Majka je sve češće i duže izbivala, dok se jedne večeri nije vratila.
Bila je prelijepa crne sjajne dlake zelenih očiju koje su svijetlile kao dragulji u mraku.
Prošao je još jedan dan, sve smo više osjećali glad a nje još nije bilo.
Vratila se kasno noću, umorna i mokra , jedva se kretala od slabosti a u mraku je
zasvijetlio samo jedno oko. Tamo gdje je nekad bilo drugo zjapila je ogromna krvava rana.
Više nije izlazila. Danima je apatično ležala i kao da je nije bilo briga šta se sa nama događa.
A onda jedne noći njezino se tijelo ukočilo.
Više nas nije grijala, mlijeko je preušilo a nije niti odgovarala na naša dozivanja.
Onako maleni, nismo mogli shvatiti šta se desilo, dok nas strašna glad nije natjerala da napustimo
sigurno gnijezdo i na slabašnim nogama oteturamo van. Vani je bilo bučno, cika , galama
brujanje. Dok su moja braća hrabro krenula u avanturu zvanu život ja sam se užasno
bojala i oklijevajući stajala na vratima podruma.Najsnažniji braco zaletio se na veliki
crni asfalt , čuo se tup udraac, slabašni mijauk , pucketanje kostiju. Krv je šiknula na sve
strane a na asfaltu je ostala samo mala krvava mrlja.

Drugo dvoje ustuknulo je , ali ne dovoljno brzo.
Odnekuda se stvorila grupa malih dvonožnih stvorenja.
Galamili su i počeli ganjati preostalu braću. Zamahivali su štapom, udarali ih bjesomučno po glavi i
tijelu, sve dok jedan nije beživotno ostao ležati u blatu. Drugi je pokušao pobjeći, no jedno
ga je stvorenje zgrabilo za glavu i bacilo u drvo.
Tresla sam se od straha i boli, ostala sam potpuno sama i bespomoćna , moja su braća
Mrtva ležala u blatu. Bila sam gladna i izmučena , bolesna od straha i samoće.
Pobjegla sam natrag u podrum ni sama ne znajući šta ću i umora tvrdo zaspala.
Svanulo je sunce. Glad i nagon za preživljavanjem natjerao me da napustim utočište
I krenem u nepoznato.Sada sam naučila od čega treba bježati.

Bježala sam danima .....
Čim bih čula zvuk motora , sklanjala se od buke i galame koju su proizvodila dvonožna
Stvorenja i pod okriljem noći tražila hranu po otvorenim kontejnerima za smeće.
Prolazili su dani. Zaokupljena traženjem hrane , zaboravila sam na oprez.
Oštra bol u nozi podsjetila me da stojim na cesti. Automobil je prošao,
udario me i više nisam mogla pokrenuti zadnje noge.
Dovukla sam se u bolovima do ruba ceste i tamo ostala ležati čekajući da bol
prestane i da mi se vrati snaga.
Odjednom buka koja se približavala. Mala stvornje dugačke dlake na glavi dolazila su
prema meni. Osjetila sam bol i našla se na rukama jednog od njih. Stvorenje me nekamo
nosilo usprkos mojim pokušajima da pobjegnem. Malecka me unijela u kuću i stavila u
kartonsku kutiju, na mekan ručnik. Ista takva dvonožna stvorenja, samo puno veća
nisu baš bila oduševljena mojim prisustvom. Dobila sam mlijeko a mala ruka milovala je
nježno moje krzno. Dani su prolazili a ja sam se polako oporavljala i mogla stati
na sve četiri noge. Svakodnevno sam ustajala, odlazila u dvorište obaviti
nuždu i kad bih se umorila odlazila natrag u kutiju.

Moj strah prema dvonošcima iz dana u dan je slabio.
Počela sam se osjećati sigurnijom iako sam se od velikih neprimjetno sklanjala .
A onda jednoga dana zajedno sa kutijom izbačena sam u dvorište.
«Mački je mjesto vani» reklo je veliko dvonožno stvorenje.
Danju sam lješkarila na suncu i nekako se snalazila, no noći su mi bile pravi pakao.
Navršila sam već 6 mjeseci i dečki su me naprosto proganjali.
Jedne noći ščepao me stari jednooki mačak i dok sam se uopće snašla ,
klonula sam i osjetila veliku nemoć. Jedva sam se uvukla u kutiju i prespavala cijeli idući dan.
Dani su prolazili a ja sam svakim danom sve više osjećala slabost i težinu u trbuhu.
Nisam znala šta se samnom događa, a nakon izvjesnog vremena kada sam vidjela svoj
lik u staklu izloga u susjedstvu uplašila sam se sebe same. Bila sam jako debela.
Onda , jedne noći strašni bolovi a iz mene su počela izlaziti mala nejaka stvorenja.
Nisam znala šta da radim, uhvatila me panika a onda neko čudno blaženstvo i ljubav
prema nejakim stvorenjima kojih sam nabrojila tri. Instiktivno, u meni se probudila
majka. Počela sam ih čistiti i prati a oni su odmah prionuli sisati mlijeko koje je počelo
navirati iz mojih grudi. Postala sam mama maca iako to nisam očekivala.
No moji ukućani nisu željeli mene, a kamoli moje mačiće.
U početku su me puštali na miru, djevojčica je mazila moje malene i mene ,
donosila mi hranu i vodu i brinula da ležaj u kutiji bude udoban.No jednog dana
Veliki muškarac poklopio je kutiju, ubacio je u bunker automobila i znala sam da nas
negdje odvozi. Auto je stao, bunker se otvorio, kutija u kojoj smo se nalazili ja i moji
mačići ostavljena je u travi u dvorištu neke napuštene, ruševne kuće.
Pored kutije plastična zdjelica s vodom i kroketima. «Snaći ćete se vi. Netko će vas
već pokupiti.» bilo je jedino što je rekao na rastanku, ušao u atuomibil i odvezao se.
Obuzela me neka tuga i osjećaj nemoći. Hrana i voda mogli su dotrajati u najboljem
slučaju dva dana a onda::? Šta će biti sa mojim malenima kada ne budem više
imala snage hraniti ih i brinuti o njima? Nisam mislila na sebe.
Mučilo me kako ću spasiti svoju djecu.
Hrana i voda trajele su samo dva dana a onda sam slijedećih dva tjedna ,
tijekom kojih sam pročešljala svu okolicu u potrazi za hranom i vodom ,
gladovala i žeđala, dok nisam shvatila da mi se smrt velikim korakom približava.
Dok su moji maleni bezbrižno isisavali
i posljednje kapi mlijeka, moj je mijauk postajao sve tiši i hrapaviji. Bio je to plač očajnika,
nada da će netko čuti i pomoći.
Jednog jutra, dok je sunce sramežljivo izranjalo iz mora, u daljini sam čula šuštanje trave
I neko komešanje. Glasovi su bili sve bliže , a pričale su dvije mlade žene
dok su se približavale našem skloništu. «Gle, cijela obitelj, i to ostavljena na milost i nemilost.
Jadnici, ne mogu ovdje preživjeti!» bile su to riječi koje su zapečatile moju sudbinu ,a
meni se vratila nada i osjetila sam silnu sreću. Žene su prišle i pokupile nas zajedno sa
kutijom. Pomislila sam «I smrt je bolja od ove agonije, gore ne može biti» pogledala ih
zahvalno bez imalo volje da bježim .
Odnijele su nas u veliku toplu i svjetlu sobu, namjestile košaru za nas i donijele
čak 4 zdjelice pune razne hrane , vode i mlijeka.Njihove ruke bile su nježne i pune samilosti
dok su milovale moje mršavo tijelo i igrale se mojim malenima.
Bila sam im neizmjerno Zahvalna i htjela im to pokazati umiljavajući im se oko nogu.
«Maca mora veterinaru , a malene ćemo nastojati udomiti» rekla je jedna ,
pogladila me po glavi i ostavila nas u miru da se konačno u sigurnosti sobe opustimo i odmorimo.
Dani su nam prolazili kao u najljepšoj priči. Ojačala sam igrala se s malenima , uživala u
dobroj hrani i čistoj i udobnoj košari a svaka zraka sunca u meni je dozivala želju za životom.


Kada su moja djeca navršila 2 mjeseca, počeli su dolaziti udomitelji.
Gledala sam kako moja djeca jedno po jedno odlaze u novi dom i vidjevši kako
ih sa ljubavi i pažnjom uzimaju na ruke ,
znala sam da će njihov život biti daleko ljepši od mojega.
Kada je i zadnje mače udomljeno, ostala sam sama , pomalo uplašena ,
sa zebnjom u srcu šta će biti samnom.
Odraslu macu, makar i mladu teško da će netko prihvatiti.
Tada su me odveli na operaciju. Ne znam što je veterinar samnom radio ,
tako sam čvrsto spavala , da sam bol osjetila tek kada sam se probudila.
No moje dobrotvorke njegovale su me sa puno ljubavi i poslije
10tak dana bila sam sasvim dobro.
Osjećala sam se odlično, dobro jela a imala sam i želju za igrom.
Starija , vrlo elegantna gospođa ušla je u moj život jednog sumornog jesenjeg predvečerja.
Stajala je na vratima sa suzama u očima i gledala me bez riječi.
Njezina je ljubimica uginula i tražila je novu macu kojoj će pokloniti svoju ljubav.
Na prvi pogled mi se svidjela a znala sam da se i ja njoj sviđam. Iako sam bila obična
crna ulična maca , učinila bih sve da je osvojim. Krenula sam u akciju i prela glasno
umiljavajući se oko nje nadajući se da će shvatiti koliko sam draga i poželjna.
Gospođa se nasmiješila , uzela me u naručje i pritisnula svoj obraz uz moj.Odluka je pala.
Krenula sam konačno kući, a moje je srce pjevalo od sreće.
Dobila sam najljepši dom koji sam samo mogla poželjeti. Sve mi je bilo prekrasno.
Moja nova crvena košara, mekani bijeli jastučić, hrana koja me mamila svojim mirisom,
Posvuda mišići i druge igračke, na terasi veliki plastični WC s pijeskom koji je mirisao.
Veliki crni pas prihvatio me odmah, vjerojatno je slutio moju bolnu prošlost, jer je i sam
bio usvojen. Brzo smo pronašli zajednički jezik, tolerirajući jedno druga, sve dok nismo
konačno postali nježni i vjerni prijatelji.
Naša nas obitelj mazi i pazi, često zajedno uživamo u vrtu, igrajući se u travi i cvijeću dok
naši ukućani ispijaju popodnevnu kavu.
U kišnim i hladnim danima često drijemamo svaki u svojoj košari , uživajući
u toplini jastuka i ljubavi kojom nas naši dobročinitelji svakodnevno obasipaju.
Od jedne jadne sasvim obične «ulične mace» postala sam razmažena ljubimica,
uživam u svakom novom danu i konačno živim životom vrijednim življenja. Maca
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu    Forum Razno
Strana 1 od 1
Sva vremena su GMT



Skoči na:  


Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma


_TOGGLE
Facebook

_TOGGLE
Poslednje poruke
Poslednjih 10 poruka na forumu

Kavkaski Ovčar štenad na prodaju
Poslednja objava od: OglasnikAS u Mali oglasi dana Avg 20, 2018 u 15:08:57

Dalmatinski pas štenad na prodaju
Poslednja objava od: OglasnikAS u Mali oglasi dana Avg 17, 2018 u 13:43:18

Musko stene francuskog buldoga starosti 4 meseca
Poslednja objava od: benson u Mali oglasi dana Avg 17, 2018 u 08:47:39

Musko stene francuskog buldoga starosti 4 meseca
Poslednja objava od: benson u Psi za pratnju i razonodu dana Avg 17, 2018 u 08:45:51

Toy Pudla i Patuljasta Pudla štenad na prodaju
Poslednja objava od: OglasnikAS u Mali oglasi dana Avg 04, 2018 u 22:40:59

Crna Patuljasta Pudla štenad na prodaju
Poslednja objava od: OglasnikAS u Mali oglasi dana Jul 31, 2018 u 11:04:49

Toy pudla žensko štene na prodaju
Poslednja objava od: OglasnikAS u Mali oglasi dana Jul 29, 2018 u 15:01:52

Britanski kratkodlaki macici - Prodaja
Poslednja objava od: benson u Mali oglasi dana Jul 12, 2018 u 07:16:23

Britanski kratkodlaki macici - Prodaja
Poslednja objava od: benson u Mačke dana Jul 12, 2018 u 07:15:12

Crvena Toy pudla i patuljasta pudla štenad
Poslednja objava od: OglasnikAS u Mali oglasi dana Jun 08, 2018 u 11:48:34


_TOGGLE
Poslednje fotke

_TOGGLE
Baneri

_TOGGLE
Svet Životinja

Privatan smestaj na moru
Sportski vodic

Search Engine Submission - AddMe
Sokobanja
Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy