Divlja svinja

szdanijela · Urednik Pridružio se: Nov 22, 2010 Poruke: 314

Divlja svinja

Sus scrofa

Divlja svinja je krupna divljač koja se dosta lovi jer je veoma brojna. Za tu brojnost je zaslužan veći broj mladih u leglu i nedostatak prirodnih neprijatelja.

Masa im varira u zavisnosti od godišnjih doba i klime u kojoj žive. Dok se u nekim područjima masa kreće između 75 i 115 kg kod mužjaka a kod ženki oko 75 kg, u vlažnijim i hladnijim područjima mužjaci budu teški i 175, pa i preko 200 kg, a ženke i do 140 kg. Odrasli primerci divljih svinja mogu biti visoki od 90 do 100 cm, a dugački od 120 do 160 cm.
Očnjaci su im tako postavljeni u vilici da se donji, sekači, uvek preklapaju sa gornjim, brusačima, i na taj način se oštre.
Divlja svinja ima boju krzna smeđe boje, tako da se uklapa u okolinu. Mladi, kada se oprase, imaju karakteristične uzdužne pruge koje im ostaju do drugog meseca.

Divlje svinje izuzetno brzo trče i dobri su plivači. Uglavnom se zadržavaju po obodima šuma gde postoje vodotoci. Vole da se kaljuže i na taj način se osvežavaju i rešavaju kožnih parazita. Za odmor koriste brlog, ali pre nego što legnu u njega prvo neko vreme sede. Način pridizanja je takav da prvo sednu osmatrajući okolinu, pa tek zatim ustaju.
Kada se posmatra kretanje krda, uoči se da se na čelu kreće najstarija krmača.

Zenka svinje, krmača, se moze pariti sa 8-18 meseci starosti, a veprovi sa 8-10. Kada se oprasi, svinja radja 6-12 prasica.
Međutim, ne pare se pre navršenih 18 meseci, osim ako nije došlo do poremećaja prirodne ravnoteže. Period teranja divlje svinje se odvija od polovine novembra do početka februara. U tom periodu može da dođe do borbi među mužjacima, jer glavna ženka obeleži teritoriju na više mesta i to je znak da će sve ženke iz čopora biti u teranju za dve nedelje. Posle borbi sa drugim mužjacima, najjači vepar ostaje sa čoporom oko mesec dana i za to vreme pari se sa svim ženkama iz čopora. Posle tog perioda se vraća usamljeničkom životu.

Po načinu ishrane spadaju u svaštojede, sto znaci da jedu hranu i biljnog i zivotinjskog porekla.
Jedu cak i lesine drugih zivotinja, insekte, crve, piljevinu, smece,… Takodje jedu i pacove, miseve i manje glodare. U divljini uglavnom pas, jedu korenje, travu, voce, povrce i cvece. U zarobljenistvu, svinje ponekad pojedu i sopstvene mlade, obicno kad su ozbiljno frustrirane i pod stresom.