Moji kucni ljubimci

Veoma mi je zao tvojih dragi kucica.Znam kako ti je jer sam i ja pre skoro cetri godine izgubila moju malu kerusicu koju sam zaista tpliko volela !
Otisla je zauvek ali ja i pored moje Koni koja je predivna ,jos mislim na nju.
Zao mi je od srca..

Jao mene, pa gdje sam ja bila prije da čitam, prvo Opasnice, znam kako ti je bilo zbog tvog ljubimca. I ja sam to prolazila a i opet ču izgleda pošto moj mješanac Ari ima već dosta godinica, još su mu par zubi ostali, sporije se kreče ali još uvijek ima snage da normalno jede i hoda, čak da se poigra sa mojim Baltom. Kako če to izgledati kad nas on napusti, neka me Bog sačuva da se smirim jer je jako pametan i zato ga jako jako volim . Marina, koliko sam kužila, ti imaš u stvari Rotta? Pa Rottovi su u principu jako dobre dušice, ali stvarno morala bi mu postaviti granicu. Sami takvi psi, veliki žele da imaju "gazde" tj. da ih vlasnik na neki način dresira a i pazi i pas mu uzvrača ljubav.

Opasnice, mnogo mi se dopala fotografija tebe i tvog ljubimca!
Vidi se koliko se samo vas dvoje volite... Tvoja prica je samo potvrdila to!
U potpunosti se slazem sa onim sto si rekla povodom traga koji zivotinjice ostave kada nas napuste... Znam kako mi je bilo (a kako je i dalje) kada je moj Beki, posle 16 godina otisao od kuce. A ja sam znala da se nece vise ni vratiti, jer je bio takvog karaktera. Potpuno mi se slaze sa njim da nije zeleo da nikoga sekira.
Cesto ga sanjam i kada mi je tesko ja makar malo zamislim da je tu i da me "tesi" kao nekada. To je najbolji prijatelj koga sam ikad imala. Samostalna licnost, specificnog karaktera, a opet tako puna ljubavi koju verno i nesebicno deli!
Imam sa njim samo jednu fotku iz mladjih dana (on je sa mnom bio od moje 7 godine!), jer nije voleo da se slika. Na desktopu mog telefonceta stoji slicica koju smo nas dvoje napravili jedno vece kada smo se igrali i mazili, jer mi je on bio nesto neraspolozen. Slatka je, jer se na njoj ne vidi nista vise od nasih njuskica...
Imas slicice mojih ljubimaca, ukljucujuci i Bekija, na prvoj ili drugoj strani, pa pogledaj.

Stanislava i Mizo koliko god mi bili svesni da ih jednoga dane necemo imati, nekako uvek nas zatekne njihov odlazak nespremne, ali i to je zivot, u svakom slucaju ja se mogu zahvaliti svojim divnim zivotinjama, jer svaka od njih ostavila mi je nesto svoje, svaka od njih pa cak i oni mali stenci, ostavili su mi nezaboravne trenutke, trenutke u kojima smo obostrano uzivali i sto je najvaznije svi oni su jako mnogo oplemenili moju bit kao coveka, kao jedinke u mnostvu razlicitih vrsta, mojoj deci podarili osecaj da za nekog trebaju brinuti, osecaj da i zivotinje itekako vole, podarile osecaj potpune pripadnosti, vernosti, odanosti...i mnogo sto sta, jako bih puno prostora zauzela...Uz ogromnu ljubav i neznost, svima njima dugujem i veliku zahvalnost za sve ovo gore navedeno i ljubav koju su meni i mojoj deci podarili...

Mizzo videla sam slike tvojih ljubimaca, tvoj beki je presladak, eh znas kako kazu kucni ljubimac, narocito pas oslikava karakter gazde...i to sto je otisao pre svog kraja mnogo govori o njemu, a to je sigurno uradio iz velike ljubavi prema tebi i ukucanima, nije zeleo da vam nanosi bol, sigurna sam duso da je to poneo iz vaseg doma, kao i pregrst drugih osobina koje ste mu vasom ljubavlju usadili. Isto kao i ti, kad god mi je tesko jednostavno prizovem mog divnog Baka u secanje i...ponekad osetim njegov dah na svom obrazu i taj divan zabrinut pogled, ogromnu neznu sapu na mom ramenu.....eh da...uspomene na nama dragim ne blede bas iz tog razloga...

Ne citam tuzne price, preskocila sam neke postove, ali komentare sam procitala, pa sam donekle u toku...
Moj macor Sivko je nestao pre par meseci... sad gutam knedle citajuci ovo i pitam se zasto nasi ljubimci ne zive duze od nas... ali mozda bi oni vise patili...

Bili budi sigurna duso da bi vise patili od nas, jer oni su upuceni samo na nas, na nasu paznju i ljubav.....

Kad smo kod takvih tema, moram da vam se pozalim

Pre 5 godina imala sam macora (predivnog belog, uh) i kad smo se preselili on nas je napustio. Trazili smo ga danima i nasli ga... proleteo je pored nas i sakrio se u potkrovlju jedne kuce. U zelji da ga vratimo zamolili smo gazde te kuce (inace rome ili ti cigane) da pogledaju u potkrovlju ima li neka "macka" tamo, dosli smo do barijere (tipa nema tamo nista).
E, sad... kod nas je imao svu paznju i ljubav ovog sveta, radio je sta je hteo, bio ugladjen i cist, kulturan, ali nas je napustio.
Cula sam da se macka vezuje za kucu, a ne za gazdu i sad verujem u to.
Kod nas je imao sve, sad je obicna lutalica. Jedino me raduje pomisao da mu je tako lepo ili lepse...

Quote::

Cula sam da se macka vezuje za kucu, a ne za gazdu i sad verujem u to.

Moguće! Mačke imaju mnogo više "divljeg i neukroćenog" u sebi nego što to ljudi žele da priznaju!
A što se tiče vezivanja za kuću- ima jedna predivna priča Mome Kapora u kojoj dvojica momaka sede u jednoj sarajevskoj bašti, pijuckaju sok i ugledaju čoveka kako dolazi do jedne sveže srušene kuće! Čovek se zaustavi, izvadi iz džepa mrvice od hleba i u tom trenutku jato golubova dolazi do njega i on ih hrani! I to se ponavlja danima! Momci na kraju shvate kako je srušena kuća pripadala čoveku koji dolazi a golubovi su navikli tu da dolaze po hranu! I on svaki dan s drugog kraja grada dolazi da ih nahrani! To je njihovo "zajedničko mesto"!

Bili citat:

Cula sam da se macka vezuje za kucu, a ne za gazdu i sad verujem u to. Kod nas je imao sve, sad je obicna lutalica. Jedino me raduje pomisao da mu je tako lepo ili lepse...

Ovo pravilo sigurno vazi za nas, medjutim u ovom svetu to nije tako. Ljudi se ovde seljakaju stalno, ako ne u druga mesta, a ono u istom gradu, menjaju kucu, menjaju komsiluk. Ovde se macke privikavaju na gazdu i odlaze i vrlo lako se adaptiraju svojoj novoj kuci, kao da nikad pre nisu zivele na drugom mestu. Meni je to u prvo vreme bas bilo cudno, ali ne vise.

Ljudi se jako zale na pse "koji nisu niciji" ali je mnogo bolje da ih prisvoje i onda ce oni pokazati svu ljubav i lepotu.
Pored moje zgrade u dvoristu se okotila kerusa lutalica, imala je 6 malenih, posto je to dvoriste okruzeno zgradama mi smo se udruzili tako da ih svi hranimo i jedno po jedno udomljavamo, a vama evo slike nase ruze (cak ima cvetno ime) i njene ruzincadi kako ih zove moj sin

i jos malo slika sa mojim dragim

da vam predstavim moje ljubimce

a najduze samnom je 6 god.takodje ljubimac uskoro i kucni

Jaaooo vidi maaaackaaaaa!! :D Draganice, slikala si ga u mnoooogo dobroj pozi. :lol:

Inace, kad smo kod toga da li su oni vezuju samo za kucu, ja mogu tvrditi suprotno.
Kad smo letos bili na Zlatiboru, moj Cile nije jeo 2-3 dana, a posle je stalno sedeo ispod radijatora kao uplasen. Ustajao je samo da obavi potrebe i da malkice pojede. Cim sam dosao, odmah je zivno, umiljavao se i sl.

Ali jos jaci primer je moj stari Endi. Ta trutina mala je bila veoma prgava, ali mnogo dobra dusa. Bio je izuzetno vezan za moju mamu. Kada je ona isla na odmor, isto tako nije jeo ili nije piskio nekoliko dana. Kada se ona vrati, to je tek šou - iako mu je bilo drago zbog toga, stalno joj je pokazivao kako je ljut u stilu "kako si to mogla da mi uradis?". Onda se onako malo mazi pa je gricne i demonstrativno iskoci iz krila. I tako par dana.
E sad, ali kada je ona trebala u banju da ide, zbog zdravstvenih problema, NIKADA nije reagovao ljutito, ni kada ode, ni kada se vrati - tacno i ako ostane duze nego na letovanju! Naprotiv, bio je vrlo srecan sto je vidi.

Eto, to su neki od mojih primera.

Quote::

E sad, ali kada je ona trebala u banju da ide, zbog zdravstvenih problema, NIKADA nije reagovao ljutito, ni kada ode, ni kada se vrati - tacno i ako ostane duze nego na letovanju! Naprotiv, bio je vrlo srecan sto je vidi.

Daaa! Posmatrala sam, ako čovek samo malo nije dobro, i psi reaguju i, nije zezanje, znala sam da primetim kako mom psu jače suze oči tih dana! Kakvi su to zmajevi!
Graganice, kako se zove pasonja?